Studija u Biology Letters otkriva da monahinjski papagaji postepeno „ispituju” nepoznate jedinke pre nego što uspostave bliske veze. Istraživači su pratili preko 179 odnosa i beležili pet ključnih interakcija: rame uz rame, socijalno češljanje, dodir kljunovima, deljenje hrane i parenje. Rezultati pokazuju da stranci pristupaju oprezno, ali mogu izgraditi poverenje koje vodi i do deljenja hrane ili reproduktivnih veza, što podseća na slične nalaze kod vampire šišmiša.
Papagaji kao učitelji prijateljstva: kako monahinjski papagaji postepeno stiču poverenje
Pronalazak novih prijatelja, naročito u odraslom dobu, može biti izazov — i pticama. Nova studija objavljena u časopisu Biology Letters pokazuje da monahinjski papagaji (monk parakeets) „ispituju situaciju” pre nego što uspostave bliske društvene veze kako bi izbegli povrede i rizike.
Istraživači su formirali kombinovane grupe divlje upecanih papagaja u velikom letnjem ograđenom prostoru (flight pen). U tim grupama neki su članovi bili međusobno poznati, dok su drugi bili potpuni stranci. Tim je pratio više od 179 međusobnih odnosa i beležio kako se ponašanje i bliskost menjaju tokom vremena, koristeći računarske metode i statističke modele za analizu podataka.
„Društvenost donosi mnoge prednosti, ali te veze moraju negde da počnu,” rekla je Claire O’Connell, koautorka studije i doktorandkinja Univerziteta u Cincinnatiju.
Istraživači su posebno registrovali pet ključnih fizičkih interakcija koje pokazuju napredovanje odnosa:
- Rame uz rame — dve ptice sede jedna pored druge u dodiru;
- Socijalno češljanje (allopreening) — međusobno čišćenje perja;
- Dodir kljunovima — istovremeni kontakt kljunovima;
- Deljenje hrane (allofeeding) — regurgitacija hrane jedne ptice u kljun druge;
- Parenje (copulation).
Rezultati su pokazali da se nepoznate jedinke ponašaju opreznije i prvo postepeno dele prostor sa ostalima. Vremenom neki parovi prelaze sa manje rizičnih oblika bliskosti — kao što su sedenje rame uz rame i socijalno češljanje — na ponašanja koja zahtevaju veće poverenje, poput deljenja hrane ili čak reproduktivnih odnosa.
Ovakav obrazac „ispitivanja situacije” nije jedinstven za papagaje: slični rezultati zabeleženi su i kod vampire šišmiša 2020. godine, koji su postepeno prelazili od socijalnog češljanja ka deljenju hrane sa pouzdanim partnerima.
Autori zaključuju da postepeno približavanje pomaže u smanjenju rizika prilikom uspostavljanja novih veza i može doprineti nižim nivoima stresa i većem reproduktivnom uspehu kod društvenih životinja. Claire O’Connell dodaje da je proces posmatranja papagaja bio i lično poučan: dok je sama započinjala novi životni period, primetila je kako se ptice snažno oslanjaju na postepenu izgradnju poverenja — pouka koja važi i za ljude.
Pomozite nam da budemo bolji.
