Novo istraživanje pokazuje da je starenje jajnika kompleksniji proces od pukog iscrpljivanja jajnih ćelija. Naučnici su otkrili glijalne ćelije u okolini jajnika i zgušnjavanje simpatične nervne mreže, što ukazuje na važnost lokalnog mikroekosistema. Eksperimentalne intervencije kod miševa pokazuju moguću „pomlađujuću“ promenu do oko 25%. Potencijalno značenje za ljudsko zdravlje uključuje odlaganje menopauze i smanjenje rizika od hroničnih bolesti, ali su potrebna dodatna istraživanja.
Kako usporiti starenje jajnika — novo istraživanje i zašto je to važno
Sve više saznajemo o jajnicima — organu koji stari brže nego većina ostalih, a o kome smo dosad znali relativno malo. Diana Laird, dr. nauka i profesorka akušerstva, ginekologije i reproduktivnih nauka na UCSF‑u, pokrenula je niz istraživanja kako bi detaljnije razumela anatomiju i „geografiju“ jajnika.
Brže starenje jajnika povezuje se sa većim rizikom od hroničnih bolesti i ranijom smrtnosti, pa usporavanje tog procesa ne bi samo produžilo plodni period — moglo bi i poboljšati opšte zdravstveno stanje žena u kasnijem životu.
„Cilj je odložiti menopauzu kako bi žene imale više godina opšteg zdravlja i zaštite od hroničnih bolesti — kardiovaskularnih, neuroloških i metaboličkih,“ kaže Diana Laird.
Tim sa UC San Francisco i Chan Zuckerberg Biohub objavio je u časopisu Science nalaze koji pokazuju da okolina oko jajnih ćelija može imati veću ulogu u starenju jajnika nego što se ranije mislilo. Istraživače je iznenadilo otkriće glijalnih ćelija u toj okolini — ćelija koje obično podržavaju nervni sistem u mozgu i kičmenoj moždini.
Laird i saradnici takođe su ustanovili da se simpatična nervna mreža u jajniku zgušnjava s godinama, što menja lokalni mikroekosistem i može uticati na zdravlje jajnih ćelija.
„Starenje jajnika nije samo pitanje broja jajnih ćelija i njihovog iscrpljivanja. Radi se o čitavom ekosistemu u jajniku — podrška tom ekosistemu znači i bolje uslove za razvoj jajnih ćelija,“ objašnjava Laird.
Zbog ovih otkrića, nervi i krvni sudovi u jajniku postaju potencijalne mete za nove terapije koje bi mogle usporiti starenje organa i odložiti menopauzu. U eksperimentalnim modelima, neke intervencije izazvale su promene koje čine jajnike miša starog 12 meseci sličnijim jajnicima od devetomesečnog miša — što autor(ka) procenjuju kao oko 25% „mlađi“ fenotip.
Raiany Romanni, dr. nauka i istraživačica u oblasti starenja i demencije, ukazuje na širi značaj: žene provode veći deo života u lošem zdravlju nego muškarci i čine većinu pacijenata obolelih od Alchajmerove bolesti — moguće zato što reproduktivno starenje utiče i na rizik od neurodegenerativnih i drugih hroničnih oboljenja.
Laird takođe navodi mogućnost da dugotrajno suzbijanje ovulacije bude jedan od pristupa za odlaganje menopauze, ali naglašava da su potrebna dodatna istraživanja koja će potvrditi bezbednost i efikasnost takvih intervencija kod ljudi.
Zaključak je jasan: starenje jajnika je kompleksan proces koji uključuje ćelijski i nervni mikroekosistem. Novi uvidi otvaraju put za razvoj ciljnih tretmana, ali su potrebne dalje studije pre nego što se bilo koja terapija primeni u kliničkoj praksi.
Pomozite nam da budemo bolji.
