Nova studija povezuje "Burtele stopalo" sa vrstom Australopithecus deyiremeda. Vilica sa 12 zuba i druge analize potvrđuju da je ova vrsta istovremeno živela sa Australopithecus afarensis. CT i izotopne analize pokazuju primitivniju građu, opozabilan veliki prst i ishranu bogatu lišćem i plodovima, što sugeriše različite ekološke strategije i suživot više vrsta australopita.
Burtele stopalo potvrđeno — pripadalo je Australopithecus deyiremeda, drevnom rođaku "Luči"
Novi fosilni nalazi iz nalazišta Burtele u severoistočnoj Etiopiji ukazuju da misteriozno "Burtele stopalo", pronađeno 2009. godine, zaista pripada vrsti Australopithecus deyiremeda. Studija objavljena u časopisu Nature zasniva ovu vezu na novim ostacima, među kojima je i vilica sa 12 zuba.
Australopithecus deyiremeda je opisan 2015. godine na osnovu nekoliko vilica starosti oko 3,4 miliona godina. Zbog oskudice fosila, ranije je postojala nesigurnost da li stopalo iz Burtelea pripada toj vrsti — sada autori studije tvrde da postoje jasni morfološki dokazi koji povezuju stopalo i novootkrivenu vilicu.
Ključni dokazi
Glavni dokazi uključuju kombinaciju morfološke analize, CT snimaka zuba i izotopnih analiza. CT snimci pokazuju da su zubi A. deyiremeda u nekim aspektima morfološki primitivniji od zuba Australopithecus afarensis (poznate kao "Luči"). Izotopna analiza zuba sugeriše da se ishrana ove vrste uglavnom sastojala od lišća, plodova i orašastih plodova sa drveća.
Najznačajniji morfološki detalj je opozabilan veliki prst na nozi, koji omogućava hvatanje grana i ukazuje na veću umešanost u život u krošnjama u poređenju sa A. afarensis. Takav prst je manje prilagođen isključivo dvožičnom hodu, što sugeriše različite ekološke strategije među suvremenim australopitima.
Šta to znači za ljudsku evoluciju?
Pripadnost Burtele stopala vrsti A. deyiremeda potvrđuje da su pre više miliona godina u istoj regiji koegzistirale najmanje dve vrste australopita koje su zauzimale različite niše — jedna je više vremena provodila u drveću, druga više na tlu. To pokazuje da je suživot vrsta u ranoj fazi ljudske evolucije bio složen i raznovrstan.
"Nemamo sumnje da Burtele stopalo pripada istoj vrsti kao ovi zubi i vilica", kaže vodeći autor studije, Yohannes Haile-Selassie.
Drugi stručnjaci ističu da i dalje ostaje otvoreno ko je tačan direkni predak roda Homo. Pošto je A. deyiremeda u nekim karakteristikama primitivnija i ima manje ljudski oblikovan skočni deo stopala nego A. afarensis, malo je verovatno da odmah postane glavni kandidat za neposrednog pretka Homo roda. Ipak, otkriće proširuje sliku evolucione raznolikosti i sugeriše da su australopiti "eksperimentisali" sa različitim oblicima bipedalizma.
Zaključno, nova serija nalaza iz Burtelea daje čvršće osnove za identifikaciju Burtele stopala i obogaćuje naše razumevanje evolucione dinamike u periodu pre oko 3–3,5 miliona godina. Ključna pitanja ostaju otvorena dok se ne pronađu dodatni fosilni dokazi.
Pomozite nam da budemo bolji.
