560.000 satelita preti svemirskim teleskopima: studija upozorava na masovnu ‚kontaminaciju‘ snimaka

Planovi za lansiranje približno 560.000 satelita do kraja 2030-ih mogu ozbiljno narušiti snimke svemirskih teleskopa, navodi nova studija objavljena u časopisu Nature. Astronomi upozoravaju da će reflektovana svetlost sa ovih uređaja „kontaminirati“ veliki deo posmatranja i otežati ključna naučna istraživanja.

Šta pokazuje studija

Istraživanje, čiji je vodeći autor Alejandro Borlaff iz NASA Ames Research Centra, simuliralo je uticaj scenarija sa oko 560.000 satelita na rad nekoliko svemirskih teleskopa. Prema simulacijama:

• Reflektovana svetlost satelita mogla bi da utiče na 96% snimaka teleskopa SPHEREx (NASA), planiranog ARRAKIHS (ESA) i kineskog Xuntian teleskopa.
• Teleskop Hubble, sa znatno užim vidnim poljem, imao bi oko trećinu snimaka pogođenih prolaskom satelita.
• Sateliti umeju da narastu u brojnosti — od približno 2.000 u 2019. do oko 15.000 danas — a planirani broj koji bi se mogao naći u niskoj Zemljinoj orbiti preti da još više pogorša situaciju.

Posledice po nauku

Kontaminacija snimaka ozbiljno ugrožava različite tipove posmatranja: precizna merenja svetlosti udaljenih objekata, potragu za retkim ili brzopokretnim telima (poput potencijalno opasnih asteroida) i duga integrisana snimanja slabih izvora. "Asteroid koji prolazi kroz snimak često izgleda isto kao satelit — veoma je teško razaznati koji je objekat zaista opasan", rekao je Borlaff.

Moguća rešenja i izazovi

Autori navode nekoliko pravaca za ublažavanje problema, ali nijedno nije jednostavno:

• Smanjivanje broja lansiranja — najlogičnije, ali malo verovatno zbog konkurencije u sektoru satelitskog interneta i rastućeg zahteva za podacima (naročito zbog razvoja veštačke inteligencije).
• Postavljanje satelita na niže orbite — može smanjiti njihov vizuelni uticaj na teleskope, ali po studiji takva rešenja mogu imati i druge rizike, uključujući potencijalne posledice po atmosferu i ozonski omotač.
• Bolja koordinacija i transparentnost — kompanije mogu da dele tačne podatke o položaju, orijentaciji i optičkim svojstvima satelita kako bi operatori teleskopa mogli da planiraju posmatranja i automatski uklanjaju tragove.

Još jedan sve značajniji problem je rast dimenzija satelita. Borlaff ističe da uređaji površine od oko 100 m² mogu izgledati podjednako svetli kao najsjajnije zvezde, dok planske platforme od 3.000 m² mogu biti "sjajne kao planet" — što bi dodatno povećalo njihov vizuelni uticaj.

"Ovo predstavlja veoma ozbiljnu pretnju za svemirske teleskope ako se trenutni planovi za lansiranje ostvare," – Alejandro Borlaff, NASA Ames Research Center.

Neki teleskopi su manje izloženi ovom problemu — na primer, James Webb i drugi instrumenti koji rade iz stabilnih tačaka oko drugog Lagrangeovog punkta (L2) nalaze se daleko od gomile objekata u niskoj orbiti i stoga su znatno manje pogođeni.

Zaključak studije je jasan: bez međunarodne koordinacije, tehničkih prilagođavanja i većeg nivoa transparentnosti između komercijalnih operatora i naučne zajednice, buduća generacija svemirskih posmatranja može biti znatno ograničena.