Otkrivena je duga, gasovita nit udaljena oko 140 miliona svetlosnih godina koja povezuje 14 galaksija i izgleda da rotira brzinom od oko 68 milja/s (≈110 km/s). Nit je dugačka oko 5,5 miliona svetlosnih godina i šira je od naše galaksije. Većina galaksija duž niti okreće se u istom smeru, što sugeriše vezu između filamentnih struktura i procesa formiranja galaksija. Nalaz je objavljen u Monthly Notices of the Royal Astronomical Society i prikupljen je u okviru MIGHTEE/MeerKAT posmatranja.
Otkrivena ogromna rotirajuća nit od 14 galaksija — verovatno najveći rotirajući objekat u poznatom svemiru
Astronomi su otkrili dugu, gasovitu nit koja se čini da rotira i povezuje 14 galaksija — strukturu za koju istraživači kažu da je verovatno najveći rotirajući objekat dosad zabeležen u poznatom svemiru. Nalazište se nalazi oko 140 miliona svetlosnih godina od Zemlje i ima oblik tanke, filamentosne strukture velike razmere.
Nit je dugačka približno 5,5 miliona svetlosnih godina i široka oko 117.000 svetlosnih godina — šire od našeg Mlečnog puta. Duž te niti raspoređeno je 14 vodonikom bogatih galaksija koje izgledaju kao biseri na koncu i upravo je njihov poravnat položaj otkrio samu strukturu.
Kako je otkriveno
Otkriće su omogućile posmatranja mreže radio-teleskopa MeerKAT u Južnoj Africi, u okviru istraživanja MIGHTEE (MeerKAT International GHz Tiered Extragalactic Exploration). Rad koji opisuje nalaz objavljen je 3. decembra u časopisu Monthly Notices of the Royal Astronomical Society.
Rotacija i njen značaj
Merenja pokazuju da nit izgleda da rotira brzinom od oko 68 milja u sekundi (≈110 km/s). Većina galaksija uz nit takođe pokazuje rotaciju u istom smeru kao gasovita struktura, što sugeriše povezanost između velikih filamentnih struktura i načina na koji se galaksije okreću i formiraju.
„Sam početak otkrića bio je iznenađenje — primetili smo upečatljivo poravnanje galaksija koje svetle na istoj udaljenosti,“ kaže Lyla Jung, jedna od vodećih autorki studije i astronom sa Univerziteta u Oksfordu.
Madalina Tudorache, takođe iz Oksforda i članica tima, ocenjuje da je reč o „verovatno najvećem rotirajućem objektu“ koji su astronomi do sada identifikovali. Filamenti takvih razmera dugo su predviđani u kosmološkim simulacijama, ali su tek moderni radio-instrumenti dovoljno osetljivi da ih direktno detektuju.
Šira slika
Ovo otkriće se uklapa u model kosmičke mreže u kojoj se materija usmerava duž niti i skuplja u nakupine galaksija. Rotirajuće niti bi mogle igrati važnu ulogu u prenošenju momenta i usmeravanju rotacije galaksija koje izrastaju duž tih struktura.
Tim istraživača očekuje da će dalja analiza podataka iz MIGHTEE projekta, kao i buduća posmatranja novim instrumentima poput Vera C. Rubin Observatory u Čileu, pomoći da se razjasni dinamika ovakvih niti i otkriju slične strukture u drugim delovima svemira.
„Ovo nam pomaže da bolje razumemo kako velike strukture univerzuma utiču na formiranje i ponašanje galaksija,“ zaključuje Tudorache.
Pomozite nam da budemo bolji.
