Island upozorava da ubrzano topljenje Arktika i unos slatke vode u Atlantski okean prete oslabljenjem sistema AMOC, koji utiče na evropsku klimu. Ministar za klimu Johann Pall Johannsson ocenio je mogući kolaps kao egzistencijalnu pretnju i pozvao na hitne mere. Naučnici napominju da iako postoje procene verovatnoće promena, nedostaju sveobuhvatne studije o društvenim posledicama, pa su pokrenute regionalne inicijative za procenu rizika.
Island upozorava: otapanje Arktika preti poremećajem atlantskih struja — „Ne možemo da čekamo”
Island podiže alarm zbog ubrzanog topljenja arktičkog leda koje, prema stručnjacima, može ozbiljno da ugrozi sistem morskih struja u Atlantskom okeanu. Vlada smatra da je ovaj problem pitanje nacionalne bezbednosti jer bi poremećaj velikih struja imao direktan uticaj na klimu, privredu i snabdevanje hranom.
Riječ je o sistemu poznatom kao Atlantic Meridional Overturning Circulation (AMOC) — velikom strujnom kolu koje prenosi tople tropske vode ka severu i pomaže da zime u velikom delu Evrope budu umerene. Unos velike količine slatke vode iz rastućih ledenih otoka može oslabiti ili promeniti smer ovih struja. Poslednji poznati značajniji poremećaj ovakvog sistema dogodio se pre više od 12.000 godina i pratio ga je nagli klimatski zaokret.
Kako se okeanski temperaturni obrasci menjaju i kopneni led topi, cirkulacija se usporava — a to menja način na koji se toplota raspoređuje po Zemlji. Posledice su višestruke: promene u temperaturi, drugačiji obrasci padavina i vetrova, češće ili intenzivnije ekstremne vremenske pojave, kao i direktni uticaj na poljoprivredu, ribarstvo i pomorski saobraćaj.
„Morski led može uticati na pomorski saobraćaj; ekstremno vreme može ozbiljno ugroziti našu sposobnost da održimo poljoprivredu i ribarstvo, koje su ključne za našu ekonomiju i sisteme snabdevanja hranom”, rekao je ministar za klimu Johann Pall Johannsson. „Ne možemo da čekamo na definitivna, dugoročna istraživanja pre nego što krenemo sa merama.”
Stručnjaci ističu da postoji mnogo studija o verovatnoći i vremenskom okviru promena u AMOC-u, ali da nedostaje dovoljno istraživanja o stvarnim društvenim i infrastrukturnim posledicama takvog scenarija. Aleksi Nummelin, fizički okeanograf iz Finskog meteorološkog instituta, ukazuje da su potrebe za procenom društvenih uticaja i pripremom lokalnih politika podjednako važne kao fizička predviđanja sistema.
Nordijske zemlje već finansiraju radionice i analize koje treba da pomognu pri planiranju otpornosti društava na moguće promene. Stručnjaci pozivaju na kombinaciju ubrzanih naučnih istraživanja, međunarodne saradnje i neposrednih prilagodljivih mera — od poboljšanja sistema ranog upozoravanja do strateškog planiranja u poljoprivredi i ribarstvu.
U međuvremenu, ključno je da građani budu informisani o rizicima i mogućnostima adaptacije: bolje razumevanje problema povećava javnu podršku za mere koje mogu smanjiti posledice i ubrzati prelazak na održivije izvore energije i otporniju infrastrukturu.
Pomozite nam da budemo bolji.
