Studija objavljena u časopisu Evolution pokazuje da su mozdane zapremine modernih pasmina veće nego kod drevnih, a rast korelira sa genetskom udaljenošću od vuka. Naučnici su analizirali CT snimke više od 850 pasa iz 159 pasmina i uporedili ih sa 48 vukova. Iako domestikacija obično smanjuje veličinu mozga, autori veruju da složeniji društveni život, urbanizacija i intenzivna interakcija sa ljudima doprinose ovom neočekivanom trendu.
Savremene Pasme Pokazuju Neočekivano Povećanje Mozga, Studija Objašnjava Moguće Razloge
Savremeni psi imaju sve veće mozgove — zašto?
Nova istraživanja iz Evrope ukazuju da su mozdane zapremine kod modernih pasmina veće nego kod drevnih, tradicionalnih pasmina. Tim naučnika iz Mađarske i Švedske otkrio je iznenađujući obrazac: što je pasmina genetski udaljenija od vuka, to je relativna zapremina mozga veća.
Kako je sprovedena studija
Autori su koristili CT snimke više od 850 jedinki iz 159 pasmina kako bi rekonstruisali i izmerili zapreminu mozga. Rezultati su poređeni sa 48 uzoraka divljih vukova, što je omogućilo upoređivanje relativne veličine mozga pri istim telesnim masama.
Glavni nalazi
- Pas iste težine kao vuk ima mozak prosečno oko tri četvrtine zapremine vukovog mozga — potvrđujući ranije procene da domestikacija obično smanjuje veličinu mozga za ~20%.
- Međutim, među domaćim pasminama, one koje su genetski najudaljenije od vuka pokazuju veću relativnu zapreminu mozga u odnosu na "drevne" pasmine.
- Ovaj obrazac nije objašnjen funkcionalnom kategorijom (npr. čuvanje stada), oblicima lobanje, očekivanim trajanjem života ili veličinom legla.
Moguća objašnjenja
Istraživači spekulišu da su ključni faktori složeniji društveni uslovi života modernih pasa, veća urbanizacija i intenzivnija interakcija sa ljudima — sve ono što postavlja nove socijalne zahteve i "pravila ponašanja" kojima se psi prilagođavaju.
„Rezultati pokazuju da je selekcija kod modernih pasmina bila praćena povećanjem veličine mozga u poređenju sa starim pasminama,“ kaže Enikó Kubinyi (ELTE Institute of Biology).
„Nema potrebe da se održava energetski zahtevno veliki mozak... oslobođena energija može da se usmeri na druge ciljeve, poput reprodukcije,“ objašnjava László Zsolt Garamszegi (Ecological Research Centre).
Niklas Kolm sa Stockholmskog univerziteta dodaje da različite pasmine žive u suštinski različitim društvenim sredinama i obavljaju razne zadatke, pa su i selektivni pritisci na mozak varijabilni unutar vrste.
Šta ovo znači za vlasnike i uzgajivače
Iako studija ne menja praktične potrebe brige o psu, sugeriše da ponašanje i sposobnosti određenih pasmina mogu biti oblikovani složenošću društvenog okruženja i istorijom selekcije. Starije, "drevne" pasmine često pokazuju veću nezavisnost i slabiji odgovor na ljudske signale, dok modernije pasmine mogu biti ponašajno i kognitivno prilagođenije životu u bliskom kontaktu sa ljudima.
Zaključak: Istraživanje menja pojednostavljenu sliku o posledicama domestikacije — umesto jednosmernog smanjenja, evolucija pasa pokazuje i povratne trendove koji odražavaju kompleksnost veze između ljudi i pasa.
Pomozite nam da budemo bolji.
