Debata o sudbini ljudskog Y hromozoma protivurečna je: Jenny Graves upozorava na dugoročno propadanje i mogućnost nestanka, dok Jenn Hughes naglašava stabilnost ključnih Y gena kod primata. Primeri iz prirode pokazuju da gubitak Y ne mora značiti kraj vrste jer se determinacija pola može prebaciti na druge gene. Proces je složen, nelinearan i zahteva dalje genetske studije.
Nestaje Li Y Hromozom? Šta Znače Računice Jenny Graves i Novi Dokazi
Nestaje Li Y Hromozom? Šta Znače Računice Jenny Graves i Novi Dokazi
Godine 2002. evoluciona biologinja Jenny Graves iznela je kontroverznu računicu: prema njenim procenama, ljudski Y hromozom je tokom poslednjih ~300 miliona godina izgubio oko 97% ancestralnih gena i, ukoliko bi takav trend nesmetano tekao, mogao bi da nestane za nekoliko miliona godina. U medijima je ta procena često predstavljena senzacionalistički – kao „kraj muškaraca“ – iako je Graves naglašavala da je reč o grubo izvedenom, "back-of-the-envelope" proračunu sa velikom nesigurnošću.
Šta pokazuju primeri iz prirode?
Postoje primeri u prirodi koji pokazuju da gubitak uloge Y hromozoma ne znači nužno izumiranje vrste. Kod nekoliko vrsta voluharica (Ellobius talpinus, Ellobius tancrei, Ellobius alaicus) Y je gotovo nestao, a determinanti pola su se prebacili na druge delove genoma. Kod bodljikavog štakora (Tokudaia osimensis) Y je zamenjen novom varijantom koja danas određuje pol.
"Ako se pojavi nova varijanta… koja funkcioniše bolje od našeg starog Y, ona može vrlo brzo da ga zameni," kaže Graves.
Dva suprotstavljena pogleda među naučnicima
Naučna debata je podešena između dve osnovne interpretacije. Graves i saradnici gledaju na Y kao na hromozom koji je u dugoročnom procesu propadanja i koji bi mogao biti zamenjen. S druge strane, Jenn Hughes i njen tim sa Whitehead Instituta ističu da je kod primata — uključujući ljude — gubitak ključnih Y gena u proteklih ~25 miliona godina bio minimalan i da je sadržaj Y praktično stabilizovan.
"Gubitak gena je bio brz u početku, ali se brzo stabilizovao; geni koji su sačuvani na Y služe važnim funkcijama u celom telu," navodi Hughes.
Zašto se Y ponaša ovako?
U predku placentalnih sisara X i Y hromozomi su bili slični, sa stotinama gena. Kada je pre oko 200 miliona godina Y postao specijalizovan za mušku determinaciju pola, prestao je da rekombinuje sa X u mužjacima. Bez rekombinacije, delecije i gubici gena su verovatniji, dok je X mogao da zadrži većinu svojih genetskih informacija kroz rekombinaciju u ženama. Danas ljudski Y nosi tek oko 3% gena koje je nekad delio sa X, ali tempo gubitka nije bio linearan.
Šta to znači za ljude?
Važno je naglasiti da čak i ako bi Y nastavio da menja svoj genetski sadržaj, to ne znači neposrednu pretnju za postojanje muškog pola ili ljudske vrste. Evolucija može preusmeriti determinaciju pola na druge hromozome ili gene, što su primeri iz prirode već pokazali. Većina stručnjaka se slaže da je proces složen, nepredvidiv i da jednostavna pravolinijska projekcija daje preterano alarmantne zaključke.
Otvorena pitanja
- Da li su sačuvani geni na ljudskom Y posebno važni za druge funkcije u telu i da li ih selekcija štiti od gubitka?
- Postoje li dosad neotkrivene populacione varijante kod ljudi gde se determinacija pola prenela na druge delove genoma?
- Kako će dugi evolucioni procesi i slučajni događaji (mutacije, dupliciranja) oblikovati budućnost Y u različitim vrstama?
Zaključak: Debata o budućnosti Y hromozoma i dalje je živa i naučno relevantna. Trenutni dokazi kod primata ukazuju na relativnu stabilnost ključnih Y gena, ali istorija drugih vrsta pokazuje da evolucija može pronaći alternativna rešenja. Za sada nema razloga za paniku — ali teorijsko pitanje o dugoročnoj sudbini Y ostaje fascinantno i vredno daljih istraživanja.
Pomozite nam da budemo bolji.
