Neobjašnjena viđenja dronova kod obala Irske i Francuske: pokrenute istrage nakon incidenata blizu Dablina i Ile Longue

Istrage u Irskoj i Francuskoj nakon novih viđenja dronova

Irske i francuske vlasti pokrenule su istrage nakon što su u istoj nedelji zabeležena dva incidenta u kojima su neidentifikovani dronovi leteli blizu obala tih zemalja. Prvi slučaj dogodio se kod obale Dablina u trenutku kada je avion sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim pristajao – druga je prijavljena u blizini mornaričke baze Ile Longue na atlantskoj obali Francuske, gde su stacionirane nuklearne balističke podmornice.

Prema izveštajima, u oba slučaja je bilo više letelica. Francusko tužilaštvo je saopštilo da nijedan dron u blizini Ile Longue nije oboren i da nisu identifikovani piloti ili poreklo letelica. Tužilac Frédéric Teillet izjavio je za AFP da „u ovoj fazi nije utvrđena veza sa stranim mešanjem“, dok su marinci u bazi koristili ometače signala kako bi reagovali na prelete.

U Irskoj su lokalne vlasti i policija saopštile da posebna detektivska jedinica vodi istragu i da će sarađivati sa Oružanim snagama i međunarodnim partnerima. Ukrajinski zvaničnici su naveli da su bili obavešteni o prisustvu dronova tokom posete, ali da to nije uticalo na protokol bezbednosti i da nije bilo potrebe za promenom planova.

„Domaćin je odgovoran za bezbednost“, rekao je savetnik Zelenskog Dmytro Lytvyn, dodavši da je, prema informacijama domaćih službi, poseta tekla normalno.

Poslednjih meseci u više evropskih zemalja zabeleženo je niz neobjašnjenih preleta dronova, koji su u pojedinim slučajevima ometali civilni aviosaobraćaj ili leteli u blizini vojnih objekata. Evropski zvaničnici, među kojima je i predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen, opisali su slične incidente kao deo mogućeg „hibridnog ratovanja“. Danska premijerka Mette Frederiksen javno je ukazala na mogućnost da iza pojedinih incidenata stoji Rusija, ali direktna odgovornost još nije dokazana.

Mediji su podsetili na slučaj iz septembra, kada je aktivnost dronova zatvorila aerodrom u Kopenhagenu; tada je Reuters izvestio da je u blizini bio ruski tanker Boracay. Kremlj je u tom trenutku negirao saznanja, dok su francke vlasti kasnije privele brod, a njegovog kapetana optužile za neusaglašenost oko dokaza o nacionalnosti plovila.

Šta sledi?

Irske i francuske istrage trebalo bi da utvrde smer kretanja dronova, eventualne izvore lansiranja i motive iza preleta. Do sada nijedan od oborenih ili pronađenih dronova nije povezan sa konkretnim državnim akterom, što ostavlja prostor za dalja istraživanja i međunarodnu koordinaciju u cilju pojačane pomorske i vazdušne bezbednosti.

Napomena: izveštaji su zasnovani na saopštenjima vlasti i medijskim izvorima; istrage su u toku i informacije se mogu ažurirati.