Anakonde su bile približno iste veličine pre ~12,4 miliona godina kao i danas: prosečno 5,2 m. Istraživanje zasnovano na 183 fosilizovana pršljena iz severne Venecuele pokazuje da miocenske anakonde nisu bile veće uprkos toplijoj klimi. Nalaz izaziva pitanje zašto su neke vrste postajale ogromne, dok su anakonde zadržale stabilnu veličinu — moguće objašnjenje je niska konkurencija za plen ili specifični ekološki faktori.
Anakonde Su Ostale Džinovske: Fosili Pokazuju Istu Veličinu Pre 12,4 Miliona Godina
Anakonde su poznate kao jedne od najvećih zmija na svetu, a novo istraživanje sugeriše da su svoje impresivne dimenzije zadržale već najmanje 12,4 miliona godina. Analiza fosila iz severne Venecuele pokazuje da su miocenske anakonde bile približno iste veličine kao današnje jedinke — prosečno oko 5,2 metra.
Podaci i metoda
Istraživanje se zasniva na 183 fosilizovana pršljena koja potiču od 32 zmije iz srednjeg i gornjeg miocena. Paleontolozi su uporedili veličinu i oblik pršljenova kako bi procenili ukupnu dužinu tela svake životinje, metod koji je u herpetologiji dobro uspostavljen za rekonstrukciju veličine zmija.
Neočekivan rezultat
Autori su očekivali da će miocenske anakonde biti veće — možda sedam ili osam metara — s obzirom na toplo klimatsko razdoblje i obilje močvarnih staništa u kojem su živeli. Međutim, dobijena prosečna dužina od 5,2 m vrlo je slična modernim anakondama.
"Očekivali smo da ćemo naći da su drevne anakonde bile sedam ili osam metara duge. Ali nemamo nikakvog dokaza o većoj zmiji iz miocena, iako su tada globalne temperature bile toplije." — Andres Alfonso-Rojas, koautor studije
Zašto je otkriće važno
Rezultati pokazuju da anakonde nisu sledile opšti trend smanjenja veličine kojem su podlegle mnoge druge miocenske „džinovske“ vrste (npr. ogromne kornjače i kajmani). To ukazuje na to da su ove zmije vrlo otporne i da su vrlo rano u evoluciji dostigle efikasnu telesnu veličinu koju su zadržale.
Moguća objašnjenja uključuju relativno mali pritisak konkurencije za plen u njihovim staništima ili specifične ekološke i biološke osobine koje su umanjile uticaj klimatskih promena na njihovu telesnu veličinu. Nalazi takođe dovode u pitanje pojednostavljene pretpostavke o direktnoj vezi između toplijeg vremena i većih tela kod hladnokrvnih životinja.
Zaključak
Studija podseća na to da evolucione putanje nisu univerzalne: dok su neke vrste iskoristile tople miocenske uslove da postanu gigantske, anakonde su vrlo rano „odabrale“ veličinu koja im je očigledno bila najefikasnija i održale je do danas.
Pomozite nam da budemo bolji.
