Studija na miševima pokazuje da posivljavanje može biti rezultat zaštitne senescencije matičnih ćelija pigmenta koja sprečava prenošenje oštećene DNK i smanjuje rizik od tumora. Jonizujuće zračenje obara rezerve matičnih ćelija i izaziva posivljavanje, dok neki hemijski kancerogeni poput DMBA zaobilaze senescenciju i povećavaju rizik od raka. Potrebna su dalja istraživanja da bi se utvrdilo da li se isti procesi dešavaju i kod ljudi.
Seda kosa kao mogući štit protiv raka — studija na miševima otkriva zašto
Novo istraživanje na miševima sugeriše da pojava sede kose može biti posledica zaštitnog odgovora organizma na oštećenje DNK, koji istovremeno smanjuje rizik od razvoja tumora. Nalazi ukazuju da isti tip matičnih ćelija u folikulu dlake može, zavisno od vrste stresnog faktora, otići u senescenciju (što dovodi do posivljavanja) ili nastaviti deljenje i time potencijalno oblikovati tumor.
Kako funkcioniše mehanizam
Normalan rast dlake zavisi od populacije melanocitnih matičnih ćelija u malom „džepu“ folikula. Te ćelije obnavljaju zrele pigmentne ćelije koje proizvode melanin i tako boje dlaku. Kada matične ćelije izgube sposobnost odgovarajućih deoba — proces poznat kao ćelijska senescencija — folikul gubi izvor pigmenta i kosa posivljava.
Reakcije na različite vrste oštećenja
Tim profesora Emi Nishimura sa Univerziteta u Tokiju posmatrao je kako melanocitne matične ćelije reaguju na različite štetne uticaje. Izlaganje jonizujućem zračenju nagnalo je te ćelije da se diferenciraju i uđu u senescenciju, što je brzo istrošilo rezerve matičnih ćelija i dovelo do posivljavanja, ali je istovremeno onemogućilo prenošenje oštećene DNK na potomstvo ćelija — čime je smanjen rizik od nastanka tumora.
S druge strane, hemijski kancerogeni kao što je 7,12-dimetilbenz[a]antracen (DMBA) u eksperimentalnim uslovima su zaobilazili senescenciju i aktivirali alternativnu putanju koja omogućava dalji rast ćelija uprkos oštećenju DNK. To je zadržalo pigment i sprečilo posivljavanje, ali je povećalo verovatnoću da oštećene ćelije postanu tumorske u dugom roku.
Šta to znači i koje su dalje stavke
Autori zaključuju da ista populacija matičnih ćelija može imati potpuno suprotne sudbine u zavisnosti od vrste stresa — od zaštitne senescencije koja vodi ka posivljavanju do nekontrolisanog rasta koji povećava rizik od raka. Ipak, važno je naglasiti da su rezultati dobijeni na miševima i da je potreban sledeći korak: provera da li se isti mehanizmi javljaju i u ljudskim folikulima.
„Ovo istraživanje preoblikuje način na koji posmatramo posivljavanje i melanoma — ne kao nepovezane pojave, već kao različite ishode odgovora matičnih ćelija na stres,“ rekao je Nishimura.
Ovaj članak služi isključivo u informativne svrhe i ne predstavlja medicinski savet. Potrebna su dodatna istraživanja pre nego što se zaključci primene na ljude.
Pomozite nam da budemo bolji.
