Suše su tokom poslednje decenije znatno smanjile prinose kukuruza u Africi — usevu koji se gaji na oko 100 miliona akra i u nekim regionima obezbeđuje više od polovine kalorija i proteina. Afrika godišnje uvozi oko $50 milijardi hrane, dok prinose po površini znatno zaostaju za SAD. Inicijative poput razvoja otpornijih sorti (CGIAR), uvođenja raznovrsnih žitarica u državne rezerve i regenerativne poljoprivrede pomažu da se poveća otpornost.
Suše U Africi Ugrožavaju Hranu Miliona: Kukuruz Pod Pritiskom Klimatskih Promena
Delovi Afrike tokom poslednje decenije iskusili su ozbiljne suše koje su znatno smanjile prinose kukuruza—žitarice koja hrani milione i predstavlja osnovu ishrane u mnogim regionima.
Kukuruz u Africi: Po podacima CNN-a, kukuruz se gaji na približno 100 miliona akra i u nekim oblastima obezbeđuje više od polovine kalorija i proteina u ishrani stanovništva, posebno u istočnoj i južnoj Africi (prema African Development Bank Group).
Međutim, rastuće globalne temperature i sve učestalije suše ugrožavaju tu proizvodnju. Kukuruz je usev koji zahteva stalnu i ravnomernu vlažnost zemljišta, dok većina afričkih poljoprivrednika zavisi od kišnog navodnjavanja — što je sve manje pouzdano u uslovima klimatskih promena.
Analize pokazuju i niske prinose po površini: Afrika proizvodi nešto više od 2 tone kukuruza na 2,5 akra (≈1 hektar), dok SAD ostvaruju približno pet puta veće prinose na istoj površini.
"Videli smo mnogo volatilnosti kada su u pitanju cenovni šokovi izazvani klimatskim promenama, nedostatkom strukturisanog tržišta i odnosom ponude i tražnje", rekla je Wawira Njiru iz nevladine organizacije Food4Education.
Zbog slabih prinosa i nestabilne domaće proizvodnje, Afrika godišnje uvozi oko $50 milijardi hrane, pretežno žitarica. Poremećaji u globalnim lancima snabdevanja i geopolitičke tenzije dodatno su povećali rizik od nestašica i fluktuacija cena, što pogađa i potrošače u izvoznim tržištima poput Kine, Vijetnama i Južne Koreje.
Kako se regioni prilagođavaju
U različitim delovima sveta, uključujući Mađarsku, Kinu i Kolumbiju, proizvođači prilagođavaju sisteme i kulture. U Kolumbiji, na primer, autohtone zajednice uvode otpornije useve i formiraju semenske banke — strategije koje se primenjuju i u Africi kako bi se povećala otpornost na ekstremne vremenske uslove.
Međunarodne istraživačke mreže poput CGIAR (Consultative Group on International Agricultural Research) već 15 godina razvijaju sorte kukuruza otpornije na toplotu i sušu. Do sada je distribuirano više od 150 sojeva kompanijama za seme, a 2024. godine te su sorte pomogle oko 60 miliona ljudi.
Paralelno s tim, neke afričke vlade uvode raznovrsnije zalihe žitarica: Kenija je najavila uključivanje prosa, sirka, golubljeg graška (pigeon peas) i mung pasulja u Nacionalne rezerve — potez koji može značajno poboljšati bezbednost hrane.
Šta pojedinci mogu učiniti
Iako je problem globalan, pojedinačne promene ponašanja mogu doprineti smanjenju emisija i ublažavanju klimatskih promena: prelazak na energetski efikasne uređaje, pranje veša u hladnoj vodi i gašenje nepotrebnog osvetljenja smanjuju potrošnju energije i dugoročno pomažu u očuvanju klime.
Zaključak: Kombinacija razvoja otpornijih sorti, regenerativnih praksi u poljoprivredi, državnih politika za raznovrsne rezerve i angažovanja zajednica ključevi su za smanjenje rizika od nestašica hrane u Africi. Bez hitnih i koordinisanih mera, klimatske promene mogu dovesti do ozbiljnijih posledica po bezbednost hrane globalno.
Pomozite nam da budemo bolji.
