Studija UFZ-a pokazuje da uobičajeni pesticidi i herbicidi menjaju ponašanje pčela i riba, što može imati dalekosežne ekološke posledice. Pčele su ređe sakupljale hranu i drugačije obrađivale nektar, što ugrožava oprašivanje i zdravlje košnica. Autori pozivaju na složenije i obavezne testove ponašanja u proceni rizika i na dodatna dugoročna istraživanja.
Istraživanje UFZ-a: Pesticidi i herbicidi menjaju ponašanje pčela i riba — posledice šire nego što se ranije mislilo
Novo istraživanje Helmholtz Centre for Environmental Research (UFZ) ukazuje na to da uobičajeni pesticidi i herbicidi mogu izazvati značajne promene u ponašanju divljih životinja, sa mogućim posledicama po cele ekosisteme.
Naučnici su posebno pratili pčele i ribe — vrste koje su najizloženije sredstvima za zaštitu biljaka. Pčele i drugi oprašivači mogu direktno doći u kontakt sa prskanim preparatima, dok kiša ispire ostatke pesticida u obližnje vodene tokove, što utiče na vodene organizme.
Autori studije su zabeležili jasne promene u ponašanju nakon izlaganja: pčele su ređe sakupljale hranu i obrađivale nektar na drugačiji način nego što je uobičajeno, što može ugroziti njihovu sposobnost održavanja košnica i efikasnog oprašivanja. Promene u ponašanju vodenih organizama takođe su primećene, što ukazuje na širi spektar uticaja.
"Efekti koje smo mogli izmeriti na ovim životinjskim modelima sugerišu da su stvarni ekološki uticaji sredstava za zaštitu biljaka daleko širi nego što se ranije pretpostavljalo," rekao je Martin von Bergen, biolog iz UFZ-a i zajednički glavni istraživač studije.
Autori upozoravaju da trenutni testovi ponašanja, iako se povremeno koriste u proceni rizika, nisu dovoljno složeni i često nisu obavezni.
"Iako su testovi ponašanja životinja posle izlaganja niskim koncentracijama hemikalija već uključeni u procenu rizika u nekim slučajevima, ti testovi nisu dovoljno kompleksni i obično nisu obavezni," istakla je Cassandra Uthoff, doktorska studentkinja u UFZ-u i glavna autorka studije.
Istraživači pozivaju na dalje, dugoročno praćenje efekata i uvođenje složenijih, obaveznih testova ponašanja u procedurama procene rizika za nova sredstva za zaštitu biljaka. To bi pomoglo da se bolje razumeju nevidljive, ali važne posledice na oprašivače, vodene vrste i, ukupno, na poljoprivredne i prirodne sisteme.
Šta ovo znači za baštovane, poljoprivrednike i donosioce odluka? Potrebno je razmisliti o smanjenju upotrebe hemijskih preparata kada je to moguće, primenjivati principe integrisanog upravljanja štetočinama (IPM) i strogo poštovati preporuke za primenu preparata kako bi se smanjila nenamerna izloženost divljih životinja.
Dalji koraci uključuju veće finansiranje istraživanja o dugoročnim i niskokoncentracionim efektima pesticida, kao i prilagođavanje regulatornih okvira koji bi obuhvatili kompleksnije testove ponašanja pre odobravanja novih proizvoda.
Pomozite nam da budemo bolji.
