GloSAT, novi globalni temperaturni niz, produžava zapise do 1781. godine i pokazuje da je Zemlja bila hladnija u periodu 1781–1849 nego u standardnom "predindustrijskom" periodu 1850–1900. Deo dodatnog ranog zagrevanja mogao bi biti posledica ljudskih aktivnosti (procena ~0,09 °C), dok su snažne vulkanske erupcije početkom 1800-ih imale rashlađujući efekat. Naučnici ističu veću neizvesnost za podatke pre 1850., ali smatraju da nalaz menja percepciju o obimu ljudskog uticaja na klimatski sistem.
GloSAT Pomera Granicu: Novi Podaci Pokazuju Da Je Zemlja Hladnija Pre 1850. — Šta To Znači Za Klimu?
Dead mangroves are seen partly submerged in seawater amid rising tides on August 12, 2025 in Hagonoy, Philippines. In the Philippines’ coastal communities, the water has been rising for years—a slow, relentless encroachment fueled by melting ice sheets in Antarctica, the sinking of land from decades of man-made coastal development, unchecked groundwater extraction and the swelling seas of a warming planet. - Ezra Acayan/Getty Images
Chris Mooney, dobitnik Pulicerove nagrade i saradnik CNN-a za klimu, piše o novom skupu temperaturnih podataka GloSAT koji pomera početak modernog temperaturnog zapisa dalje u 18. vek i menja naše razumevanje ranog industrijskog zagrevanja.
Šta je GloSAT i zašto je važan
Novi temperaturni niz, nazvan GloSAT, proteže se unazad do 1781. godine — značajno ranije od uobičajenog početka od 1850. godine koji su koristile brojne klimatološke analize. Ta razlika je važna zato što su koncentracije stakleničkih gasova porasle oko 2,5% između 1750. i 1850., što bi moglo značiti da je deo ranog zagrevanja već nastao pre 1850. a da raniji nizovi to nisu u dovoljnoj meri evidentirali.
Circa 1899: James Watt's "Sun and Planet" steam engine, patented in 1781. The action of the beam engine, which operated cogs, meant that the steam engine could be applied to factory machinery. - Hulton Archive/Hulton Archive/Getty Images
Glavni nalazi
Rad objavljen u časopisu Earth System Science Data pokazuje da su prosečne temperature u periodu 1781–1849 bile znatno niže u poređenju sa periodom 1850–1900 koji se često koristi kao "predindustrijski" referent. Ipak, deo razlike može se objasniti prirodnim faktorima, pre svega snažnim vulkanskim erupcijama početkom 1800-ih (npr. Tambora 1815. i neidentifikovana velika erupcija oko 1808.) čestice su u stratosferi izazvale privremeno hlađenje Zemlje.
Ljudski doprinos ranom zagrevanju
Međuvladin panel o klimatskim promenama (IPCC) iz 2021. procenio je da je ljudski doprinos u periodu 1750–1850 verovatno između 0 i 0,2 °C. Analize zasnovane na GloSAT-u, uključujući studiju objavljenu u Environmental Research Letters vođenu od Andrew Ballingera, ukazuju na prosečnu vrednost od oko 0,09 °C ljudskog doprinosa u tom periodu. Drugi pristup, koji povezuje količinu CO2 i temperaturu, dao je sličan rezultat (~0,1–0,2 °C).
Hohenpeißenberg weather station with the pilgrimage church of the Assumption of the Virgin rises out of the fog on November 9, 2018. - Karl-Josef Hildenbrand/Picture Alliance/Getty Images
Izvori podataka i nesigurnosti
GloSAT kombinuje brojne izvore: stare meteorološke beleške sa kopna (npr. Central England Temperature, merenja u Uppsali i Hohenpeissenbergu) i ranija pomorska merenja (temperatura vazduha iznad mora beležena na jedrenjacima, uključujući zapise Britanske Istočnoindijske kompanije i kitolovaca). Zbog prostorne neravnomernosti zapisa i potreba za korekcijama (npr. grejanje brodova tokom dana), nesigurnost u procenama pre 1850. ostaje značajna, pa autori dodeljuju veću marginu greške za najranije decenije.
Regionalni primeri i implikacije
Lokalan primer iz Hohenpeissenberga (mreža Societas Meteorologica Palatina) pokazuje gotovo 3 °C regionalnog zagrevanja kada se uporede poslednjih deset godina i period 1781–1849 — ali lokalni trendovi ne moraju jednako da odražavaju globalne promene zbog regionalnih varijacija.
A view of Funafuti, Tuvalu, from satellite shows one of the most climate-threatened places on Earth. This low-lying island faces rising sea levels, coastal erosion and freshwater shortages, with tidal flooding now common during high tides. Most of Funafuti sits barely a meter — 3.3 feet — above sea level. - Gallo Images/Orbital Horizon/Copernicus Sentinel Data 2025/Getty Images
"1850. godina je izabrana iz praktičnih razloga — nije početak industrializacije," ističe Colin Morice iz Met Office Hadley Centra.
Šta ovo znači za danas
Otkrivanje dodatnog ranog zagrevanja menja našu percepciju koliko smo već uticali na klimatski sistem, ali ne mora nužno promeniti praktična merila za trenutne klimatske ciljeve (npr. referentni period 1850–1900 koji se često koristi za procenu porasta u odnosu na predindustrijsko stanje). Naučnici upozoravaju da treba oprezno tumačiti ove nalaze: oni ukazuju na veći ukupni ljudski uticaj kroz vreme, ali neposredni uticaji i planovi za ublažavanje ostaju zasnovani na standardizovanim referencama i aktuelnim trendovima.
Zaključak: GloSAT je važan korak u razumevanju dugoročne istorije temperature Zemlje i pokazuje da su rane decenije industrijalizacije verovatno doprinele većem zagrevanju nego što se ranije mislilo — uz značajnu neizvesnost za najranije podatke.
Za više informacija i pretplate posetite CNN.com.
Pomozite nam da budemo bolji.
