Tim sa Harvarda izmerio je pet dana star dim podignut do ~14,5 km i otkrio velike aerosole od oko 500 nm, verovatno nastale efikasnom koagulacijom u sporo mešajućem vazduhu. Te čestice povećavaju odlazeće zračenje za ~30–36% u odnosu na niže slojeve, što dovodi do merljivog hlađenja koje većina klimatskih modela ne predviđa. Potrebna su dodatna merenja i ažuriranje modela da bi se razjasnio uticaj na vremenske obrasce i jet struje.
Visoki Dim Požara Može Hladiti Atmosferu — Nova merenja otkrivaju velike čestice na ~14,5 km
Climate models may need an update to include newfound sorts of particles that come from old wildfire smoke. | Credit: anand purohit/Getty Images
Nisu svi požari isti: neki su toliko snažni da stvaraju svoje vremenske sisteme. Pirokumulonimbus oblaci, poznati i kao „vatreni pljuskovi“, mogu podići dim i aerosole i do 16 km visine. Iako je poznato da takav dim može ostati u atmosferi nedeljama ili mesecima, njegov stvarni uticaj na klimu do sada je bio teško izmeriti.
Atmosferski naučnici sa Harvard John A. Paulson School of Engineering and Applied Sciences sproveli su prva direktna merenja pet dana starog dima u gornjem troposferu — oko 14,5 km (devet milja) iznad Zemljine površine. Uz pomoć NASA-inog ER-2 aviona, tim je u junu 2022. ušao u plin i dim nastao požarom u Novom Meksiku i na licu mesta mjerio veličinu čestica, koncentraciju i hemijski sastav.
Unutar oblaka dima detektovani su aerosoli prosečne veličine oko 500 nm, što je otprilike dvostruko više od tipičnih čestica zapaženih na nižim visinama. Istraživači zaključuju da je do većih dimenzija došlo usled efikasne koagulacije — čestice se sudaraju i spajaju u uslovima spore mešavine vazduha, čime nastaju veće čestice.
„Čestice se mogu koagulirati bilo gde u atmosferi“, rekao je Yaowei Li, vodeći autor studije. „Ali u tom konkretom sloju vazduh se meša vrlo sporo. To omogućava da čestice dima ostanu koncentrisane i češće se sudaraju, što čini koagulaciju znatno efikasnijom.“
Veće čestice imaju drugačiji uticaj na zračenje: u ovoj studiji one su povećale odlazeće zračenje (izlaznu radijaciju) za oko 30–36% u poređenju sa česticama u nižim slojevima atmosfere. To znači da takav dim može proizvesti merljiv efekat hlađenja, efekat koji većina današnjih klimatskih modela ne uzima u obzir.
Koautor i projektni naučnik John Dykema upozorava da velike, koagulisane čestice mogu imati i šire atmosferske posledice: „Moguće je da lokalno zagrevanje ili hlađenje uzrokovano ovim česticama utiče na struje atmosferske cirkulacije i pomeranje jet struja. Trenutno nemamo dovoljno podataka da bismo precizirali pravac i opseg tih promena.“
Autori naglašavaju potrebu za dodatnim merenjima i uključivanjem ovakvih mehhanizama u klimatske modele kako bi se preciznije procenio globalni uticaj požarima podignutog dima. Studija je objavljena 10. decembra u časopisu Science Advances.
Zašto je to važno: Kako intenzivni šumski požari postaju učestaliji širom sveta, razumevanje njihovog uticaja na atmosferu i klimu postaje ključno za tačnije klimatske projekcije i planiranje prilagođavanja.
Pomozite nam da budemo bolji.
