Studija objavljena u Science Advances pokazuje da su ekstremne poplave koje potpuno potapaju pirinač najmanje sedam dana učestalije nakon simulacija iz perioda 1980–2015. Takvi događaji smanjuju globalne prinose pirinča za oko 4,3% godišnje, odnosno približno 18 miliona tona godišnje. Ovo predstavlja ozbiljnu pretnju za više od 4 milijarde ljudi i zahteva hitne mere za razvoj otpornijih sorti i prilagodljive poljoprivredne prakse.
Ekstremne Poplave Smanjuju Prinos Pirinča Za 4,3% Godišnje — Naučnici Upozoravaju: 'To Je Ogroman Uticaj'
Sve češće i snažnije poplave značajno utiču na prinose pirinča širom sveta, pokazuju simulacije i analiza objavljena u časopisu Science Advances. Novi podaci upozoravaju da su poplave koje potpuno potapaju biljke najmanje sedam uzastopnih dana u porastu, što dovodi do velikih gubitaka osnovne namirnice za milijarde ljudi.
Glavni nalazi istraživanja
Istraživači su simulirali globalne poplave u periodu 1980–2015. Zaključili su da se učestalost poplava koje potpuno potapaju pirinač povećala, a takvi događaji snižavaju svetske prinose pirinča u proseku za oko 4,3% godišnje. To odgovara približno 18 miliona tona pirinča izgubljenog svake godine.
„To je ogroman uticaj,“ rekao je vodeći istraživač Zhi Li za ABC News.
Više od 4 milijarde ljudi oslanja se na pirinač u svakodnevnoj ishrani, a u nekim državama pirinač može činiti i do 70% ukupnog kalorijskog unosa, navodi World Economic Forum. Gubitak prinosa stoga predstavlja direktnu pretnju bezbednosti hrane i prihodu farmi koje zavise od te kulture.
Klimatski kontekst i posledice
Autori povezuju intenzivnije i učestalije ekstremne vremenske događaje sa globalnim zagrevanjem. Najnoviji izveštaji Svetske meteorološke organizacije pokazuju rekordno visoke prosečne temperature prošle godine — oko 2,79°F iznad predindustrijskih nivoa (približno 1,6°C) — što doprinosi većoj nepredvidivosti vremenskih uslova.
Osim poplava, suše, oluje i bolesti biljaka dodatno ugrožavaju proizvodnju hrane. Kada usevi propadnu, posledice su široke: gubitak prihoda za poljoprivrednike, poremećaji u lokalnoj ekonomiji, rast cena hrane i dodatni pritisak na porodične budžete.
Rešenja i adaptacija
Istraživači, vlade i poljoprivrednici rade na nizu mera za ublažavanje rizika: razvoj sorti pirinča otpornijih na poplave, unapređenje sistema za odvodnjavanje i navodnjavanje, ranog upozoravanja i osiguranja useva, kao i prilagođene agronomske prakse koje smanjuju ranjivost.
Uz tehnička rešenja, neophodna je i šira svest javnosti, bolja politika upravljanja resursima i međunarodna saradnja kako bi se zaštitili usevi i zajednice koje zavise od pirinča.
Na individualnom nivou, informisanost i promišljena potrošnja hrane, podrška održivim poljoprivrednim praksama i glas za klimatske politike mogu doprineti smanjenju dugoročnih rizika.
Zaključak: Porast ekstremnih poplava predstavlja ozbiljan i rastući rizik za svetsku proizvodnju pirinča. Hitno su potrebne naučna rešenja, prilagođavanje poljoprivrede i političke mere kako bi se umanjili ekonomski i humanitarni uticaji.
Pomozite nam da budemo bolji.
