Greensand: Uvezeni CO2 Biće Zakopan Ispod Platforme Nini u Severnom Moru

U delu Severnog mora gde je nekad bušena nafta, britanski Ineos vodi projekat Greensand koji planira da uvezeni tečni ugljen-dioksid (CO2) skladišti pod morskim dnom — konkretno ispod male platforme Nini, oko 170 km od danske obale. Projekat ulazi u prvu fazu i predstavlja jedan od primera primene tehnologije hvatanja i skladištenja ugljenika (CCS) u Evropi.

Kako funkcioniše Greensand

U prvoj fazi, koju očekuju u narednim mesecima, Greensand planira da skladišti oko 400.000 tona CO2 godišnje. Tečni CO2, pretežno dobijen iz postrojenja za sagorevanje biomase, biće transportovan do terminala u Esbjergu (jugozapadna Danska) i potom brodovima upućivan na platformu Nini, gde će biti ubrizgavan u prazan geološki rezervoar ispod morskog dna.

"To je veoma dobra prilika da se proces obrne: umesto da izvlačimo naftu, sada možemo da ubrizgavamo CO2 u zemlju", rekao je Mads Gade, direktor evropskih operacija u Ineosu.

Zašto je Severni More pogodno za skladištenje CO2

Stručnjaci ističu da Severni more ima bogatstvo podataka posle više od 50 godina istraživanja i proizvodnje nafte i gasa, što olakšava identifikaciju sigurnih geoloških rezervoara. Prema Norveškom direktoratu za offshore, norveški deo Severnog mora ima teoretski kapacitet oko 70 milijardi tona (70 Gt) CO2, dok britanske procene govore o 78 Gt. U Danskoj, projekat Bifrost pod vođstvom TotalEnergies navodi potencijal od oko 335 miliona tona.

Evropski kontekst i drugi projekti

U okviru Zakona o industriji neto-nulte emisije (Net-Zero Industry Act), EU je postavila cilj od najmanje 50 miliona tona godišnjeg kapaciteta skladištenja do 2030. Projekti poput Greensand žele da prošire kapacitete — Greensand planira rast do 8 miliona tona godišnje do 2030.

Norveški Northern Lights, prvi komercijalni servis za transport i skladištenje CO2, već je izvršio prvu injekciju u akvifer i planira da poveća kapacitet sa 1,5 na 5 miliona tona godišnje. U Velikoj Britaniji su takođe dodeljene koncesije i očekuju se prva ubrizgavanja u narednim godinama.

Troškovi, tržište i kritike

Glavni izazov za CCS ostaju visoki troškovi hvatanja, transporta i skladištenja u poređenju sa cenom kupovine emisijskih kvota. Offshore skladištenje je često skuplje od kopnenog, iako ponekad ima veću društvenu prihvatljivost. Do sada je Northern Lights potpisao tek nekoliko komercijalnih ugovora, a mnogi projekti zavise od državnih subvencija i podrške.

"Ideja da region odgovoran za problem sada može postati deo rešenja je primamljiva, ali to nije ono što vidimo. Fosilna goriva i emisije iz Severnog mora mnogo su veći od svega što bismo ikada mogli vratiti tamo pomoću CCS", upozorava Truls Gulowsen iz Friends of the Earth (Norveška).

Perspektiva

CCS se smatra jednim od alata u arsenalu za borbu protiv klimatskih promena, naročito u sektorima teško dekarbonizacije (cement, čelik). Međutim, da bi postala široko primenjiva, neophodno je smanjenje troškova, razvoj tržišta i jasan regulatorni okvir. Projekti poput Greensand i Northern Lights predstavljaju testove skalabilnosti i finansijske održivosti ove tehnologije u praksi.

Faktički podaci: Greensand — 400.000 t/god u prvoj fazi; cilj do 2030. do 8 miliona t/god. Norveška: teoretski kapacitet ~70 Gt; Velika Britanija: ~78 Gt; EU emisije ~3,2 Gt (prošle godine).