Tim RMIT‑a iz Melburna razvio je nanodotove od molibdenum oksida koji u laboratorijskim uslovima selektivno izazivaju apoptozu u ćelijama raka, dok zdrave ćelije ostaju relativno netaknute. Eksperimenti su pokazali trostruko veću stopu uklanjanja ćelija raka grlića materice u odnosu na zdrave ćelije tokom 24 sata. Efekat je postignut finim podešavanjem sastava (dodavanje vodonika i amonijuma) koje povećava proizvodnju reaktivnih formi kiseonika. Slede koraci uključuju testove na životinjama i razvoj skalabilne proizvodnje.
Novi Proboj: Nanodotovi RMIT‑a Od Molibdenum Oksida Koji Ciljano Uništavaju Ćelije Tumora
Cancer treatment breakthrough uses tiny metal particles to target tumours
Tim sa RMIT University iz Melburna razvio je ultramale metalne čestice — tzv. nanodotove — od molibdenum oksida koje u laboratorijskim uslovima selektivno oštećuju i uništavaju ćelije raka, dok zdravo tkivo ostaje uglavnom netaknuto. Iako su rezultati obećavajući, istraživanje je i dalje u ranoj fazi i sprovedeno je samo na ćelijskim kulturama.
„Ćelije raka već žive pod većim oksidativnim stresom nego zdrave ćelije,“ kaže dr Baoyue Zhang iz Škole inženjerstva RMIT‑a. „Naše čestice dodatno pojačavaju taj stres dovoljno da pokrenu samouništenje kancerogenih ćelija, dok zdrave ćelije to podnose.“
Kako funkcionišu nanodotovi
Nanodotovi su konstruisani od molibdenum oksida. Fino podešavanje hemijskog sastava — uvođenje malih količina vodonika i amonijuma — podstiče čestice da oslobađaju reaktivne oblike kiseonika (ROS). Ti nestabilni molekuli oštećuju ključne ćelijske komponente i mogu pokrenuti apoptozu, prirodni proces programirane ćelijske smrti.
Researchers have shared a groundbreaking development in cancer treatment research (Getty Images)
Rezultati i potencijalne prednosti
U laboratorijskim eksperimentima nanodotovi su eliminisali ćelije raka grlića materice brzinom tri puta većom nego što su uticali na zdrave ćelije tokom 24 sata, što ukazuje na značajnu selektivnost. Za razliku od nekih terapija koje koriste skupocene ili potencijalno toksične plemenite metale (npr. zlato ili srebro), ovde se koristi relativno rasprostranjen molibdenum oksid, što može doprineti nižim troškovima i manjem riziku pri skaliranju proizvodnje.
Ograničenja i naredni koraci
Važno je naglasiti da su dosadašnji dokazi zasnovani na ispitivanjima u ćelijskim kulturama, a sigurnost i efikasnost kod životinja i ljudi još nisu potvrđeni. Istraživači planiraju da unaprede ciljnost nanodotova — tako da se aktiviraju isključivo unutar tumora — sprovedu testove na životinjama i razviju skalabilne i sigurne metode proizvodnje pre prelaska na klinička ispitivanja.
Ovaj pristup predstavlja perspektivnu strategiju koja koristi unutrašnje ranjivosti tumora da bi pojačala stres u kancerogenim ćelijama, smanjujući istovremeno štetu po zdravo tkivo. Međutim, potrebne su dodatne fazne studije i provere bezbednosti pre bilo kakvih kliničkih primena.
Pomozite nam da budemo bolji.
