Studija Univerziteta Istočnog Anglije otkriva genetske promene kod polarnih medveda u Grenlandu koje su statistički povezane sa rastom temperatura. Medvedi iz toplijih oblasti pokazuju više promena u tzv. "skakajućim genima", uključujući regione vezane za metabolizam masti. Nalazi ukazuju na potencijalne prilagodbe, ali ne uklanjaju potrebu za hitnim smanjenjem emisija i daljim istraživanjem drugih populacija.
Polarni Medvedi Pokazuju Genetske Promene Koje Mogu Biti Odgovor Na Klimatske Promene
Naučno istraživanje ukazuje da polarni medvedi u Grenlandu pokazuju genetske promene koje bi mogle biti reakcija na rast temperatūra i promene u dostupnosti hrane. Iako to ne znači da je vrsta bezopasna pred klimatskim pritiscima, nalazi daju novi uvid u to kako divlje životinje mogu odgovati na brzo menjajuću sredinu.
O studiji
Istraživači sa Univerziteta Istočnog Anglije (University of East Anglia) analizirali su uzorke krvi polarnih medveda iz dve regije Grenlanda sa različitim temperaturnim režimima. Tim je proučavao male, mobilne delove genoma poznate kao "skakajući geni" (transpozoni) koji mogu menjati ekspresiju drugih gena i uticati na prilagodljivost organizma.
Glavni nalazi
Autori su pronašli statistički značajnu povezanost između porasta temperatura i promena u DNK kod polarnih medveda — što je, prema njima, prvo takvo zabeleženo otkriće kod divljih sisara. Medvedi iz toplijih, klimatski promenljivijih delova Grenlanda pokazali su veći broj promena u ovim regionima genoma u odnosu na medvede iz hladnijih, stabilnijih severnih područja.
Moguće posledice: Neke od zabeleženih promena povezane su sa genetskim regionima koji utiču na metabolizam masnoća. To može pomoći medvedima da se bolje prilagode periodima oskudice hrane ili drugačijoj ishrani (više biljnih izvora u toplijim oblastima naspram masne hrane poput mesa foke kod severnijih jedinki).
Šta ovo znači za očuvanje
Promene u genomu ne predstavljaju garanciju opstanka: populacije i dalje trpe gubitak staništa usled otapanja morskog leda i opšteg efekta klimatskih promena. Istraživači ističu da je neophodno proširiti monitoring na druge populacije polarnih medveda širom Arktika kako bi se videlo da li su slične promene prisutne i gde.
Važno: Iako genetika može pokazati znakove prilagođavanja, najefikasnija mera za dugoročni opstanak polarnih medveda ostaje smanjenje emisija stakleničkih gasova i ograničavanje upotrebe fosilnih goriva.
Dalji koraci uključuju upoređivanje uzoraka iz drugih oblasti, praćenje dugoročnih promena u ishrani i ekologiji populacija, kao i integrisanje genetskih podataka u planove očuvanja.
Pomozite nam da budemo bolji.
