Ekspedicija iz 2022. godine u Gascoyne Marine Parku zabeležila je preko 600 organizama, a tri vrste su zvanično identifikovane: zapadnoaustralska fenjerasta ajkula (Etmopterus westraliensis) i dve nove vrste porcelanskih raka (Porcellanella brevidentata i Porcellanella longiloba). Potvrda je izvedena DNK analizom i međunarodnom koordinacijom. Prikupljeni podaci pomažu u praćenju biodiverziteta i proceni uticaja klimatskih promena na dubokomorske zajednice.
Zapanjujuća otkrića na ekspediciji u dubokom moru: bioluminiscentna ajkula i dve nove vrste porcelanskih raka
Tokom istraživačke ekspedicije u dubokom moru 2022. godine, naučnici su zabeležili više od 600 morskih organizama, a nakon detaljnih analiza najmanje tri vrste su zvanično identifikovane i opisane.
Glavna otkrića
Zapadnoaustralska fenjerasta ajkula (Etmopterus westraliensis) je mali morski pas dug oko 40 cm (približno 15,75 inča). Pronađena je na dubini od oko 2.000 stopa i poseduje bioluminiscentne organe koji joj omogućavaju da svetluca u mračnom okruženju velikih dubina.
Dve nove vrste porcelanskih raka utvrđene su na osnovu morfoloških razlika i analize DNK. Muzej Zapadne Australije (Western Australian Museum) identifikovao je vrste kao Porcellanella brevidentata i Porcellanella longiloba. Jedna od vidljivih razlika je boja i raspored oznaka oko očiju, ali konačna potvrda je došla iz genetskih podataka.
Ostali nalazi
Ekspedicija je takođe dokumentovala dodatne vrste: još dve vrste ajkula, morske zvezde, skorpionsku ribu i poznatu Carnarvon flapjack hobotnicu. Pored toga, snimljene su retke vrste poput faceless cusk — ribe koja je, pre poslednjih zapažanja, bila primećena samo jednom od svog prvog opisa 1878. godine.
„Mislim da je ukupno, uključujući rakove i mekušce, blizu 600 potencijalno novih vrsta iz te jedne ankete,” rekao je dr Will White iz CSIRO Australian National Fish Collection.
Metode i značaj istraživanja
Identifikacija vrsta zahtevala je vreme: uzorkovanje, DNK analize, upoređivanje sa međunarodnim bazama podataka i koordinaciju sa istraživačima širom sveta. Korišćene su podvodne kamere, često sa mamcima, koje omogućavaju snimanje i praćenje bez uznemiravanja životinja.
Ovakva istraživanja su važna iz više razloga: proširuju znanje o biodiverzitetu u teško dostupnim staništima, pomažu u izradi mapa rasprostranjenosti retkih vrsta i doprinose proceni kako klimatske promene — zagrevanje i zakiseljavanje okeana — utiču na dubokomorske zajednice.
„To nam pomaže da pratimo efekte klimatskih promena i otkrivamo nepoznate vrste, od kojih neke mogu postati važne,” rekao je John Keesing, viši glavni istraživač u CSIRO.
Dalja istraživanja i objavljivanje rezultata biće ključni za zaštitu i upravljanje tim osetljivim ekosistemima.
Pomozite nam da budemo bolji.
