Studija u Communications Biology otkriva da je ogromna ajkula duga oko 8 metara plovila vodama današnje Australije oko 15 miliona godina pre pojave megalodona. Procena je izvedena iz analize pet pronađenih pršljenova, a nalazi pomeraju vremenski okvir pojave gigantizovanih ajkula. Istraživači planiraju dalja iskopavanja kako bi pronašli više fosila i razjasnili evoluciju ovih vrsta.
Pre 15 Miliona Godina: Džinovska ajkula duga oko 8 m patrolirala je Australijom — pre megalodona
Pre nego što je na porinu istorije stigao čuveni megalodon, morima je već plovio drugi zastrašujući predator. Studija objavljena ranije ove godine u časopisu Communications Biology otkriva da je ogroman primerak ajkule, verovatno veći od današnjih belih ajkula, patrolirao vodama na području današnje Australije čak 15 miliona godina pre pojave megalodona.
Istraživači su analizirali skup od pet pršljenova pronađenih na jednoj australijskoj plaži i na osnovu njihovih dimenzija procenili da je ta drevna ajkula verovatno bila duga oko osam metara. Za poređenje, današnje bele ajkule obično dosežu oko šest metara u dužinu.
„Izgledala bi sasvim kao moderna, gigantska ajkula, jer je upravo to njena lepota,“ rekao je Benjamin Kear, viši kustos u Swedish Museum of Natural History i koautor studije za Associated Press. „Ovaj oblik tela funkcioniše 115 miliona godina — prava priča o evolucionom uspehu.“
Iako ajkule imaju fosilni zapis dug oko 450 miliona godina, preci modernih belih ajkula pojavljuju se u fosilima tek pre oko 135 miliona godina i ti rani oblici često su bili znatno manji, obično oko jednog metra.
Prethodna hipoteza je govorila da su izuzetno velike vrste, poput megalodona (koji je mogao da naraste i do ~17 metara), evoluirale otprilike pre 100 miliona godina. Novo otkriće pomera vremenski okvir pojave gigantizovanih ajkula i sugeriše da su velike telesne mere mogle da se jave ranije i više puta tokom evolucije.
Treba istaći da je procena zasnovana na relativno malom uzorku — pet pršljenova — te nosi određeni stepen nesigurnosti. Ipak, dimenzije kostiju i poređenje sa modernim vrstama omogućavaju verodostojnu procenu veličine.
Tim naučnika sada planira dalja terenska istraživanja i potragu za dodatnim fosilima kako bi popunili praznine u evolutivnom stablu ajkula i bolje razumeli kada i kako se gigantizam pojavljivao kod ovih grabežljivaca.
Zašto je ovo važno? Otkrivanje ranih džinovskih ajkula pomaže da se razjasni istorija evolucije morskih predatora i može da promeni percepciju o tome kada su zaista nastupile faze velikih tela kod ajkula.
Pomozite nam da budemo bolji.
