Khmerski klasični ples, star oko 1.000 godina, gotovo je uništen tokom režima Crvenih Kmera, ali ga preživeli majstori danas pokušavaju obnoviti. Sekundarna škola likovnih umetnosti u Phnom Penhu beleži drastičan pad upisa — samo 39 osmogodišnjaka ove godine — i očekuje da će oko 15 njih postati plesači. Glavni problemi su istorijske traume, ograničeno finansiranje, smanjen smeštaj i uticaj modernih medija, dok UNESCO od 2003. godine prepoznaje ples kao nematerijalno kulturno nasleđe.
Težak ples: Kambodžanski kraljevski balet na ivici opstanka
Khmer classical dance is renowned for its graceful hand gestures and stunning costumes (TANG CHHIN Sothy)(TANG CHHIN Sothy/AFP/AFP)
Kambodžanska majstorica klasičnog plesa Penh Yom prolazi među tinejdžerskim učenicima, pažljivo popravljajući savijeni prst ovde i nagib glave onde, dok prenosi vekovima staru umetnost koju je sama jedva sačuvala.
Preživeli majstori i obnova
Kmerski (kambodžanski) klasični ples, poznat po gracioznim gestovima ruku i raskošnim kostimima, ima dugu tradiciju od oko 1.000 godina. Međutim, forma je bila skoro uništena tokom režima Crvenih Kmera 1970-ih kada su gotovo svi glavni plesači i muzičari likvidirani. Među žrtvama su bili gotovo dva miliona ljudi koji su ubijeni ili su umrli od gladi, bolesti i preopterećenja.
Penh Yom, danas 78 godina, preživela je skrivajući svoj poziv. Nakon pada režima 1979. godine ponovo je okupila malu trupу i posvetila se obnovi plesne tradicije; svoje obuke započela je u Kraljevskoj palati sa osam godina.
"Sada se bojim da će nestati. Stalno ih podsećamo da vredno vežbaju i da nam pomognu da sačuvamo ovu umetnost" — Penh Yom.
Sistem obuke i pad upisa
Sekundarna škola likovnih umetnosti u Phnom Penhu, primarni centar za obuku naredne generacije, zapošljava više od 90 učitelja klasičnog plesa. Polaznici vežbaju ples ujutru, dok poslепodne pohađaju standardni školski program; ukupni kurikulum traje zahtevnih devet godina.
Iako je škola besplatna, nedavno je smanjila kapacitete za smeštaj učenika, a ekonomski pritisci i porodične obaveze dovode do sve većeg broja odustajanja. Ove godine je upisano samo 39 osmogodišnjaka — malo više od polovine uobičajenog broja — a nastavnici očekuju da će ih tek oko 15 ostati do kraja i postati profesionalni plesači.
Izazovi modernog doba
Pored istorijskih trauma, ples sada ugrožavaju i promena medijskog i zabavnog pejzaža, ograničeno finansiranje i ekonomske teškoće porodica. Nastavnici se brinu da bi tradicija mogla postati izolovana turistička atrakcija umesto žive umetnosti.
Istovremeno, neki mladi plesači koriste digitalne kanale da šire svoj rad: Tola Thina, završna učenica od 18 godina, redovno objavljuje nastupe na Facebooku i ima više od 20.000 pratilaca, dok mladi poput Yang Sopheaktre (21) donose "nove ideje" u nastojanju da spoje očuvanje i savremenost.
Međunarodno priznanje i budućnost
UNESCO je 2003. godine uvrstio kambodžanski klasični ples na listu nematerijalnog kulturnog nasleđa, naglašavajući da ovladavanje pokretima i pozama zahteva godine intenzivnog treninga i da ples dočarava širok spektar ljudskih osećanja. Ipak, čuvanje autentičnog znanja i prenošenje na mlađe generacije ostaje ključni izazov.
Zaključak: Tradicija je preživela pokušaj istrebljenja, ali danas joj preti erozija zbog ekonomskih i društvenih promena. Preživeli majstori, škole i mladi koji koriste društvene mreže rade zajedno kako bi ples ostao živa i relevantna umetnost za buduće generacije.
Pomozite nam da budemo bolji.
