Ljudi imaju ređe i finije dlake nego većina sisara, ali nisu potpuno bez dlaka — kosa na glavi i dlake u pazuhu i preponama imaju funkcije. Jedna od glavnih teorija kaže da je smanjenje dlakavosti povezano sa većim brojem znojnih žlezda i efikasnijim hlađenjem, što je pogodovalo lovu izdržljivošću na afričkoj savani. Genetska istraživanja 62 sisara pokazuju da ljudi i dalje nose gene za gustu dlakavost, ali su oni često prigušeni. Retko stanje hipertrihoza ilustruje kako geni mogu dramatično promeniti rast dlake.
Zašto ljudi nemaju krzno kao životinje? Biolog objašnjava
Some mammals are super hairy, some are not.Ed Jones/AFP via Getty Images
Da li ste se ikada zapitali zašto ljudi nemaju gustu dlaku preko celog tela kao psi, mačke ili gorile? Iako je telo čoveka prekriveno dlačicama, one su obično ređe i finije nego kod većine drugih sisara. U nastavku objašnjavamo zašto je to tako i šta na to kažu genetika i evolucija.
Kako dlake pomažu životinjama
Dlake i krzno imaju više važnih uloga: održavaju toplotu, štite kožu od sunca i povreda, pomažu u kamuflaži i služe kao senzori koji otkrivaju dodir. Kod ljudi su neke od tih funkcija zadržane — na primer, kosa na glavi štiti tjemena od sunca, a gušće dlake u pazuhama i preponama mogu smanjivati trenje i pomoći u raspršivanju znoja.
Zašto smo izgubili gustu dlaku?
Jedna od vodećih teorija povezuje smanjenje telesne dlakavosti sa znojenjem. Pre oko 7 miliona godina ljudska loza se odvojila od šimpanza i razvila veći broj znojnih žlezda. Znojenje omogućava efikasno hlađenje испаравањем, što je било korisno za rane ljudske pretke koji su živeli na vrućim afričkim savanama.
Lov izdržljivošću (eng. persistence hunting) mogao je dodatno podstaći ovaj razvoj: ljudi nisu morali da budu brži od plena, већ su ga terali da trči dok se ne pregreje i ne iscrpi, što je lakše bilo ako telo može efikasno da se hladi.
Petrus Gonsalvus and his wife, Catherine, painted by Joris Hoefnagel, circa 1575.National Gallery of Art
Šta pokazuju geni?
Moje istraživanje i rad tima upoređivali su genetske podatke 62 različita sisara — od ljudi i pasa do armadila i vjeverica. Zaključak: ljudi i dalje nose većinu gena potrebnih za gustu dlakavost, ali su mnogi od tih gena prigušeni ili razlikuju svoju aktivnost. Drugim rečima, sposobnost za rast obilne dlake nije sasvim izgubljena, već je promenjena u načinu na koji se geni uključuju ili isključuju.
Retke varijante: hipertrihoza
Postoje veoma retka stanja, kao što je hipertrihoza, koja dovode do pojačanog rasta dlaka po telu. Istorijski primer je Petrus Gonsalvus iz 1500-ih, koji je zbog izgleda bio izložen na dvoru, ali je kasnije živeo normalnim životom i čak se oženio. Takvi primeri pokazuju da genetika može dovesti do dramatičnih promena u rastu dlake.
Zaključak
Ljudi nisu potpuno bez dlaka — one su samo ređe i različite po svojstvima. Evolucija je verovatno oblikovana kombinacijom faktora: potrebe za hlađenjem u toplim staništima, načinom ishrane i ponašanjem (kao što je lov izdržljivošću) i promenama u genetskoj regulaciji rasta dlake. Istraživanja genomike i dalje otkrivaju koje tačno genetske promene stoje iza ove promene.
Tekst: Maria Chikina, University of Pittsburgh. Članak je prilagođen i preveden za srpsko govorno područje.
Pomozite nam da budemo bolji.
