Na Penn State univerzitetu obučava se selektovan tim doktorskih stipendista da primeni veštačku inteligenciju u voćarstvu i prenese znanja proizvođačima. Troiprogodni program finansira se sa više od $738.000 i uključuje stručnjake iz više disciplina. AI može ubrzati dijagnostiku bolesti, praćenje štetočina i genetska istraživanja, ali postoje zabrinutosti zbog velike potrošnje energije i vode u data centrima. Program takođe podstiče saradnju akademije, industrije i poljoprivrede radi klimatski održivih rešenja.
Penn State Obučava Doktorske Stipendiste Za Primenu AI U Voćarstvu — Prednosti I Izazovi Za Klimatski Osetljivu Poljoprivredu
Photo Credit: Penn State
Na Penn State univerzitetu formiran je selektovan tim doktorskih stipendista koji se u trogodišnjem programu obučava da primene veštačku inteligenciju u voćarstvu i da stečena znanja prenesu proizvođačima i partnerima u praksi.
„Biće obučeni od strane raznovrsnog tima stručnjaka i dobiće mogućnosti za profesionalni razvoj — kroz istraživanja, mentorstvo, planiranje karijere i javni nastup. Na kraju programa, ovi doktorski stipendisti postaće lideri u primeni AI za poboljšanje poljoprivrede i prilagođavanje klimatskim promenama“, rekao je vanredni profesor Long He, vođa projekta.
Program traje tri godine i finansiran je sa više od 738.000 dolara iz državnih i univerzitetskih izvora, uz angažovanje stručnjaka iz različitih disciplina. Cilj je da se unaprede metode precizne poljoprivrede — naročito za dijagnostiku bolesti, praćenje štetočina i prilagođavanje voćarskih kultura sve izraženijim toplotnim talasima.
Potencijalne koristi
AI može ubrzati prepoznavanje simptoma bolesti, optimizovati zalivanje i prihranu, i pomoći u genetskim istraživanjima. Na primer, istraživači sa University of Maryland rade na modifikaciji gena jabuke kako bi razvili sorte otpornije na intenzivnije vrućinske talase — a brža analiza podataka i modeliranje mogu ubrzati takve napore.
Izazovi i ekološki uticaji
Ipak, postoji i suprotna strana: veliki centri za obradu podataka troše značajnu količinu električne energije i vode. Prema izveštajima, neki data centri koriste i do 5 miliona galona vode dnevno za hlađenje, što ima direktne implikacije po lokalne resurse i biodiverzitet.
„Samo zato što se ovo zove 'cloud computing' ne znači da se hardver nalazi u oblaku. Data centri postoje u našem fizičkom svetu, i zbog njihove potrošnje vode imaju direktne i indirektne implikacije po biodiverzitet“, upozorava Noman Bashir, stipendista i postdoktorand na Massachusetts Institute of Technology (MIT).
NASA i drugi naučni izvori povezuju porast globalnih temperatura sa zagađenjem iz sagorevanja fosilnih goriva, što dodatno naglašava potrebu da računske kapacitete pogone sve čistije energente.
Mogućnosti ublažavanja
Potrošnju i ugljični otisak obrade podataka moguće je smanjiti prelaskom na obnovljive izvore energije. Kompanije poput Meta već ulažu u obnovljivu električnu energiju za svoje data centre. Takođe, lokalna rešenja kao što su solarni paneli i energetski efikasni uređaji (npr. toplotne pumpe) mogu smanjiti račune za struju i doprineti energetskoj neutralnosti.
Na kraju, jedan od ključnih ciljeva Penn State programa jeste jačanje saradnje između akademije, industrije i praktičnih proizvođača kako bi nove tehnologije bile korisne, održive i prihvatljive za voćare.
„Nadamo se da će doktorske stipendije iz našeg programa izrasti u naučnike spremne da vode inovacije u klimatski pametnoj poljoprivredi“, dodao je He.
Debata o automatizaciji i robotizaciji u poljoprivredi ostaje otvorena: tehnologija može povećati produktivnost i smanjiti gubitke, ali postavlja i pitanja o radnim mestima i socijalnoj prihvatljivosti promena. Cilj je pronaći balans koji donosi korist farmerima i zajednicama, istovremeno smanjujući negativne ekološke uticaje.
Pomozite nam da budemo bolji.
