Nova studija pokazuje da grenlandski morski pas zadržava funkcionalan i prilagođen sistem vida i nakon više decenija provedenih u tamnim dubinama. Iako oči često izgledaju zamućeno, retina nije pokazala jasne znakove degeneracije, a paraziti na rožnjači ne blokiraju svetlost. Ključan nalaz je pojačano izražavanje gena za popravku DNK u retini, što može pomoći u očuvanju vida i ukazuje na potencijalne pravce u lečenju starenja vida kod ljudi.
Kako Grenlandski Morski Pas Održava Oštar Vid Vekovima
Lead image: Hemming1952 / Wikimedia Commons
U ledenim, mračnim dubinama Arktika i severnog Atlantskog okeana živi grenlandski morski pas — vrsta poznata po izuzetno dugom životnom veku, koja može doživeti i više stotina godina. Uprkos zaobljenom njušku, zdepastom telu i često zamućenim očima, nova istraživanja pokazuju da ovaj morski pas zadržava funkcionalan vizuelni sistem prilagođen životu pri slabom osvetljenju.
Ranije pretpostavke
Naučnici su dugo spekulisali da se vid kod grenlandskog morskog psa može smanjiti usled života u tmini velikih dubina i dugovečnosti — slično kao kod pećinskih riba koje su tokom evolucije izgubile oči. Dodatni razlog zabrinutosti bili su paraziti koji se često nalaze na rožnjači i koji naizgled mogu ometati vid.
Šta su istraživači uradili
Tim istraživača iz Evrope i SAD, predvođen fiziologom Dorotom Skowronska-Krawczyk sa Univerziteta Kalifornija, Irvine, analizirao je očne jabučice veličine bejzbol lopte uzete od primeraka do oko 130 godina starosti. Pored histoloških pregleda, upoređivali su ekspresiju gena u očima i analizirali genom grenlandskog morskog psa u odnosu na srodne vrste kako bi pratili evolutivne promene vezane za vid.
Glavni nalazi
Istraživanje, objavljeno u časopisu Nature Communications, pokazalo je da retina grenlandskog morskog psa ne pokazuje jasne znakove degeneracije, već sadrži tipove ćelija potrebne za vid. Paraziti prisutni na rožnjači nisu uočeni kao prepreka za prolazak svetlosti do mrežnjače, a strukturalne karakteristike oka (na primer tanji unutrašnji slojevi retine) ukazuju na prilagođenost slabom osvetljenju.
Najzanimljivije otkriće je pojačano izražavanje gena povezanih sa popravkom DNK u retinalnim ćelijama. Istraživači smatraju da ti mehanizmi popravke mogu doprineti dugoročnoj održivosti retinalnog tkiva tokom izuzetno dugog životnog veka ove vrste.
Šta to znači za ljude
Razumevanje kako grenlandski morski pas čuva integritet mrežnjače može otvoriti nove pravce u istraživanju tretmana za starenje vida i bolesti kao što su glaukom i degeneracija makule. Autori naglašavaju da su rezultati obećavajući, ali preliminarni — biće potrebno više istraživanja pre nego što se bilo kakvi pristupi primene na ljudsku medicinu.
Skowronska-Krawczyk je navela da evolucijski razvoj zadržava organe koji su korisni, pa je zato vredno istražiti zašto oči ovih morskih pasa ostaju funkcionalne.
Istraživanje će se nastaviti i sledećih godina kako bi se dublje razumeli molekularni i ćelijski mehanizmi koji omogućavaju očuvanje vida kod ove fascinantne vrste.
Pomozite nam da budemo bolji.
