Studija zasnovana na sedimentnim jezgrima iz Južnog okeana pokazuje da je širenje Antarktičke duboke vode između pre 18.000 i 10.000 godina pojačalo vertikalno mešanje i oslobodilo CO2 iz dubokih voda, što je doprinelo zagrevanju atmosfere. Nalazi, objavljeni u Nature Geoscience, ističu rizik da slični procesi danas, usled topljenja antarktičkih ledenih ploča i zagrevanja okeana, ponovo oslobode velike količine ugljenika. Autori pozivaju na pojačano praćenje AABW i brže smanjenje emisija kako bi se ublažile buduće klimatske posledice.
Signali iz prošlosti: Širenje Antarktičke Duboke Vode Oslobodilo CO2 I Uticalo Na Kraj Lednog Doba
Photo Credit: iStock
Nova studija, vođena istraživačima sa Laoshan laboratorije u Qingdaou (Kina) i GEOMAR Helmholtz centra za istraživanje okeana iz Kila (Nemačka), analizirala je sedimentna jezgra sa dna Južnog okeana kako bi razumela ulogu Antarktičke duboke vode (Antarctic Bottom Water, AABW) tokom poslednje deglacijacije.
Rezultati, objavljeni u časopisu Nature Geoscience, pokazuju da je zapremina AABW rasla u dve odvojene faze između otprilike pre 18.000 i 10.000 godina. Tokom ovih faza povećano vertikalno mešanje u Južnom okeanu omogućilo je da ugljenik, ranije zarobljen u dubokim vodama, dospe u atmosferu i doprinese daljem zagrevanju planete.
„Želeli smo da razumemo kako se uticaj Antarktičke Duboke Vode menjao tokom poslednje deglacijacije i kakvu je ulogu igrao u globalnom ciklusu ugljenika,” rekao je Huang Huang, vođa studije, u saopštenju GEOMAR-a.
Istraživači su ustanovili da su najdublji slojevi okeana bili relativno izolovani dok klima nije počela da se zagreva. Kada je došlo do širenja i pojačanog mešanja voda, rezerve ugljenika iz dubina ponovo su dospele u atmosferu, pojačavajući efekat zagrevanja koji je već bio u toku usled topljenja leda.
„Poređenja sa prošlošću su uvek nepotpuna, ali sve se svodi na količinu energije u sistemu,” rekao je GEOMAR-ov geohemičar Marcus Gutjahr. „Razumevanje reakcije okeana na prošla zagrevanja pomaže nam da bolje protumačimo šta se dešava danas kako ledene police na Antarktiku nastavljaju da se tope.”
Zašto je ovo važno danas
Poslednjih pola veka najdublje vode Južnog okeana zagrevaju se brže nego većina drugih okeanskih masa. Ako se istorijski obrasci ponove — rast temperatura i topljenje ledenih ploča koje pojačavaju vertikalno mešanje — velike količine ugljen-dioksida iz dubina mogle bi ponovo dospeti u atmosferu i dodatno ubrzati klimatske promene.
Implikacije i preporuke
Autori studije naglašavaju da su poređenja sa prošlošću ograničena, ali da pružaju važne smernice: kontinuirano praćenje promena u AABW, poboljšanje klimatskih modela koji ukljuĉuju okeanske procese i brže smanjenje emisija stakleničkih gasova ključni su za procenu i ublažavanje budućih rizika.
Ovo otkriće ima direktne implikacije za globalnu klimatsku politiku, planiranje prilagođavanja (adaptacije) i hitno sprovođenje mera za smanjenje emisija, kao i za međunarodnu saradnju u praćenju polarnih oblasti.
Napomena: U tekstu su izostavljene nepovezane reklame i ankete iz originalne vesti kako bi čitaocu bila pružena fokusirana i proverena informacija.
Pomozite nam da budemo bolji.
