UN upozorava da je cilj zadržavanja zagrevanja ispod 1,5°C i dalje ugrožen, ali postoje konkretni pomaci: Ugovor o otvorenom moru stupa na snagu 17. januara 2026., Kina je 2024. dodala 373 GW obnovljivih kapaciteta, a EU je smanjila emisije za 2,5% u 2024. Godišnja obnova ozonskog omotača i lokalne poboljšane mere kvaliteta vazduha pokazuju da politika i tehnologija daju rezultate — mada je potrebna mnogo brža globalna akcija.
Dobre vesti za klimu: Ugovor o moru, skok obnovljivih i oporavak ozona
Where can nations get the green power they need? Patrick Pleul/dpa
Napori za ublažavanje klimatskih promena potrebniji su nego ikada — UN je upozorio da je cilj zadržavanja zagrevanja ispod 1,5°C verovatno izvodljiv samo uz hitne promene. Ipak, postoje realni primeri napretka koji pokazuju put napred. Donosimo pregled pozitivnih pomaka koji daju razloga za oprezni optimizam.
Ugovor o otvorenom moru (High Seas Treaty) uskoro stupa na snagu
UN-ov sporazum koji omogućava uspostavljanje zaštićenih područja na otvorenom moru ratifikovalo je više od 60 država, pa bi Ugovor mogao stupiti na snagu 17. januara 2026. Po prvi put, međunarodni okvir omogućava kreiranje rezervata i sprovođenje procena uticaja ljudskih aktivnosti u oblastima koje prelaze nacionalnu jurisdikciju — područjima koja pokrivaju preko 40% površine Zemlje.
Kina: veliki skok obnovljivih izvora
Iako i dalje značajno koristi ugalj i ostaje najveći pojedinačni emitter CO2, Kina intenzivno širi obnovljive izvore. Prema državnoj agenciji, 2024. je u mrežu dodato 373 GW kapaciteta, pretežno solarnih — što je rast od oko 23% u odnosu na 2023. Predsednik Xi Jinping najavio je cilj od više od 30% nefosilnih izvora u miksu i 3.600 GW vetra i sunca do 2035. godine, uz cilj smanjenja emisija 7–10% od nivoa iz vrhunca do 2035.
EU na putu da ispuni cilj za 2030.
Emisije gasova staklene bašte u Evropskoj uniji zabeležile su pad od 2,5% u 2024. prema Evropskoj agenciji za životnu sredinu. Po kompromisu iz decembra, blok je postavio cilj smanjenja emisija za 90% do 2040. (u odnosu na 1990), uz mogućnost da do 5% smanjenja bude postignuto korišćenjem međunarodnih klimatskih kredita nakon 2036. Ako članice sprovedu postojeće i planirane mere, EU ostaje na putu ka smanjenju od 55% do 2030.
Germany needs to work faster to get renewable energy to the areas where it is needed. Hendrik Schmidt/dpa
Ozonski omotač se oporavlja
Globalne mere iz kasnih 1980-ih dale su rezultate: prema Svetskoj meteorološkoj organizaciji (WMO), rupa u ozonskom omotaču bila je 2024. manja nego u prethodnim godinama 2020–2023. Više od 99% regulisanih supstanci koje razgrađuju ozon, poput CFC-ova, je povučeno iz upotrebe, a projekcije ukazuju na povratak ozonskog sloja na nivoe iz 1980-ih do sredine veka.
Regionalno poboljšanje kvaliteta vazduha
Kvalitet vazduha se popravlja na više frontova: u oblasti Šangaja, zahvaljujući povećanju zelenih površina i rastu broja električnih vozila, primećeno je značajno smanjenje zagađenja. Slično, koncentracija čestica je opala u Severnoj Americi i Evropi usled mera za smanjenje emisija iz industrije i saobraćaja.
Pariz: transformacija ka pešačkim zonama
Pariz je ubrzao smanjenje automobilskog saobraćaja i proširenje pešačkih i biciklističkih zona. Od 2022. saobraćaj automobila opao je za gotovo 50% u ključnim delovima grada; obale Sene pretvorene su u pešačke zone, uvedena su ograničenja brzine i stvoreno više od 200 ulica bez automobila, sa planovima za dodatnih 500.
Zaključak: Ovi rezultati ne umanjuju ozbiljnost klimatske krize — cilj od 1,5°C i dalje je ugrožen — ali pokazuju da međunarodni sporazumi, tehnološki napredak i lokalne politike mogu doneti merljive promene. Potrebna je daleko brža i šira akcija da bi pozitivni trendovi postali dovoljni za zaustavljanje rasta globalne temperature.
Pomozite nam da budemo bolji.
