2025. je treća najtoplija godina u zabeleženoj istoriji, dok su poslednjih 11 godina najtoplije ikad zabeležene. Prosečne temperature za period 2023–2025. prvi put su premašile granicu od 1,5 °C u odnosu na predindustrijski period. Stručnjaci upozoravaju da bi 2026. mogla biti još jedna veoma topla godina, posebno uz pojavu El Niño, dok su napori za smanjenje emisija u mnogim razvijenim zemljama usporeni.
2025. Treća Najtoplija Godina U Zabeleženoj Istoriji — Stručnjaci Upozoravaju Da Olakšanja Neće Biti Ni U 2026.
The last 11 years have now been the warmest ever recorded (Thibaud MORITZ)(Thibaud MORITZ/AFP/AFP)
Planeta je u 2025. zabeležila treću najtopliju godinu u zabeleženoj istoriji, čime se nastavlja serija neviđenih vrućina. EU-ov Copernicus Climate Change Service i američka organizacija Berkeley Earth ističu da poslednjih 11 godina predstavljaju najtopliji period od početka merenja, pri čemu je 2024. ostala najtoplija, a 2023. druga.
Ključni nalazi
Copernicus navodi da su srednje globalne temperature za period 2023–2025. prvi put premašile granicu od 1,5 °C u odnosu na predindustrijski period. Prema podacima EU klimatskog monitora, prosečna temperatura u 2025. bila je +1,47 °C iznad predindustrijskog nivoa, naspram +1,6 °C u 2024. godini.
„Skok zagrevanja zabeležen u periodu 2023–2025 bio je ekstreman i ukazuje na ubrzanje stope zagrevanja Zemlje“, navodi Berkeley Earth.
Berkeley Earth je takođe izračunao da je oko 770 miliona ljudi tokom 2025. živelo u oblastima sa rekordno toplim godišnjim uslovima, dok nigde u svetu nije registrovan rekordno hladan godišnji prosek. Antarktik je doživeo najtopliju godinu na zapisu, dok je Arktik zabeležio drugu najtopliju.
Koje regije su najpogođenije?
Analize Copernicusa i AFP-a ukazuju da su 2025. rekordno visoke temperature zabeležene u delovima Centralne Azije, regionu Sahela i severnoj Evropi, što je imalo direktne efekte na poljoprivredu, vodosnabdevanje i zdravlje stanovništva.
Šta očekivati u 2026.?
Copernicus i Berkeley Earth upozoravaju da trend ne pokazuje znakove usporavanja. Carlo Buontempo, direktor Copernicus Climate Change Service, rekao je da pojava toplijeg fenomena El Niño može učiniti 2026. još jednom rekordnom godinom. Berkeley Earth procenjuje da je najverovatniji ishod za 2026. da bude otprilike četvrta najtoplija godina od 1850.
Emisije i dodatni faktori zagrevanja
Izveštaji dolaze u trenutku kad su napori za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte usporili u razvijenim zemljama: emisije u Sjedinjenim Državama su porasle prošle godine, dok je tempo smanjenja usporen i u Nemačkoj i Francuskoj. Berkeley Earth napominje da su i drugi faktori, poput smanjenja sumpor-dioksida iz brodskog goriva nakon novih pravila od 2020., mogli dodatno pojačati zagrevanje jer aerosoli koji reflektuju sunčevu svetlost više nisu prisutni u istoj meri.
Za Srbiju i region
Globalni porast temperatura utiče i na Srbiju kroz češće i intenzivnije talase vrućine, suše i ekstremne padavine koje ugrožavaju poljoprivredu, zdravlje i infrastrukturu. Stručnjaci upozoravaju da brže i ambicioznije smanjenje emisija, prilagođavanje lokalnih politika i jačanje otpornosti (resilience) na klimatske rizike ostaju ključni.
Zaključak: Podaci za 2025. potvrđuju ubrzanje globalnog zagrevanja i podcrtavaju hitnost delovanja — kako u sferi smanjenja emisija, tako i u lokalnim politikama prilagođavanja.
Pomozite nam da budemo bolji.
