Članak analizira fenomen „izgubljene budućnosti“ u eri polikrizе — istovremenih političkih, ekonomskih, zdravstvenih i klimatskih izazova koji ometaju sposobnost ljudi da zamišljaju i planiraju. Stručnjaci objašnjavaju biološke i kognitivne razloge (epizodičko zamišljanje, uticaj radikalne neizvesnosti) i navode istorijske primere prilagođavanja (Grčka nakon 2008., Evropa 1600-ih). Kao izlaz predlažu se praktični koraci: planiranje oko vrednosti, fleksibilnost, vežbanje zamišljanja bliže budućnosti i oslanjanje na zajednicu.
Polikrizа i „izgubljena budućnost“: Kako ponovo zamisliti sutra kad nas paralizuje neizvesnost
‘People are feeling overwhelmed and overstimulated, bombarded with bad news each day.’Illustration: Raven Jiang/The Guardian
Nalazimo se u vremenu polikrizе: istovremenih političkih, ekonomskih, zdravstvenih i ekoloških izazova koji mnogima otežavaju da zamišljaju i planiraju budućnost. Ako se osećaš kao da si zarobljen/a u sadašnjosti — nisi sam/a.
Na kraju 2025. objavio sam razmišljanje o tome na društvenim mrežama i dobio niz odgovora: većina ljudi priznavala je teškoću u zamišljanju života van nekoliko narednih dana ili nedelja. Taj osećaj nije ista kao budističko prihvatanje sadašnjeg trenutka — on često deluje paralizujuće i obeshrabrujuće.
Zašto gubimo sposobnost da zamišljamo budućnost?
Prema kliničkom psihologu dr Stevu Himmelsteinu iz Njujorka, koji radi skoro 50 godina, mnogi njegovi pacijenti su „izgubili budućnost“. Objašnjava da svakodnevno bombardovanje lošim vestima — od političke i ekonomske nestabilnosti do klimatskih katastrofa i nesigurnosti na tržištu rada — pojačava anksioznost i smanjuje motivaciju za dugoročno planiranje.
„Klijenti su danas manje optimistični i retko pričaju o budućnosti… Ima mnogo očaja. Kad ih pitam šta iščekuju, većina nema odgovor.“ — Dr Steve Himmelstein
Biologija, kognicija i „epizodičko zamišljanje budućnosti“
Dr Hal Hershfield (UCLA) objašnjava da ljudski mozak nije evolutivno napravljen za lako zamišljanje daleke budućnosti: kada zamišljamo sutra, mi zapravo stvaramo „sećanja“ na moguće događaje — proces koji naučnici zovu epizodičko zamišljanje budućnosti. Radikalna neizvesnost, prisutna tokom polikrizе, remeti tu sposobnost i otežava predviđanje i planiranje.
Dr Daniel Gilbert (Harvard) dodaje da često pogrešno zamišljamo događaje i ne poznajemo „ko ćemo biti“ kad dođu ti događaji — što narušava smisao kontinuiteta i otežava donošenje odluka danas.
Polikrizа: više frontova, veća neizvesnost
Razlika u današnjem trenutku je što pretnje dolaze sa više strana: politička tenzija, sveža sećanja na pandemiju, tehnološke promene povezane s veštačkom inteligencijom, klimatske katastrofe i globalna geopolitička nestabilnost. Te međusobno povezane krize socijalni naučnici nazivaju polikrizom — i ona umnožava osećaj radikalne neizvesnosti.
U jednoj studiji, ispitanici koji su podsetili na neizvesnost navedeni su da su smislili 25% manje mogućih budućih događaja i ocenili su svoje planove kao manje pouzdane — samo razmišljanje o neizvesnosti smanjuje kapacitet da „prisetimo“ sopstvenih nadanja i planova.
Istorijski primeri i mehanizmi preživljavanja
Antropolog dr Daniel Knight primećuje da su zajednice u prošlosti nalazile načine da se prilagode: tokom dužničke krize u Grčkoj (2008–2010) ljudi su se okretali istoriji i kraćim vremenskim horizontima — oslanjali su se na porodicu, lokalne mreže i stvarali „mikro-utopije“ (biciklistički klubovi, bašte, zajedničke inicijative). Slično, krize u Evropi 1600-ih dovele su do većeg poverenja u nauku i – dugoročno – do društvenih promena koje su podstakle Prosvetiteljstvo.
Takvi primeri pokazuju da iz krize mogu proizaći i pozitivne transformacije: jačanje zajednica, veća pažnja prema stručnosti i ulaganja u institucije koje štite javno dobro.
Praktični saveti: kako (ponovo) zamisliti budućnost
- Zamišljajte kratke i verovatne budućnosti: lakše je planirati za godinu ili dve nego za nekoliko decenija — počnite od malih, ostvarivih ciljeva.
- Planirajte oko vrednosti: umesto rigidnih planova, definišite šta vam je važno (obrazovanje deteta, zdravlje, zajednica) i prilagodite korake tim vrednostima.
- Vežbajte epizodičko zamišljanje: terapeuti savetuje da kao domaći zadatak zamišljate svoj život za godinu-dve u konkretnim, pozitivnim scenarijima — to „uvežbava“ sećanja na budućnost.
- Budite fleksibilni i blagi prema sebi: neplanirani događaji zahtevaju promenu kursa — to je OK i često neizbežno u polikriznim periodima.
- Osnažite lokalne veze: mikro-inicijative i zajednički projekti smanjuju osećaj izolacije i pomažu u ponovnom osmišljavanju smisla i svrhe.
- Usmerite pažnju na ono što je verovatno: fokus na realne događaje smanjuje preopterećenje i olakšava praktično planiranje.
Nada i otpornost
Dr Daniel Gilbert podseća da ljudi obično pokazuju veću otpornost nego što očekuju: mnogi koji su prošli kroz traumatske događaje vraćaju se blizu prethodnog nivoa sreće. Istorija i današnje studije ukazuju da, i uz veliku neizvesnost, imamo instrumentske i kolektivne načine da ponovo zamislimo sutra.
Zaključak: Polikrizа otežava zamišljanje budućnosti, ali nije kraj sposobnosti da planiramo i delujemo. Fleksibilnost, vrednosti i osnaživanje zajednice mogu pomoći da iz krize izronimo sa novim idejama i društvenim rešenjima.
Pomozite nam da budemo bolji.
