Studija Karolinska instituta, objavljena u Nature Communications, pokazuje da brzina alfa moždanih talasa iz parijetalnog korteksa određuje trajanje temporal binding window (TBW). Brži alfa talasi sužavaju TBW i poboljšavaju sposobnost razlikovanja asinhronih vizuelnih i taktilnih signala, čime se pooštrava granica između sopstvenog tela i spoljnog sveta. Istraživanje na 106 učesnika (EEG) i neinvazivna modulacija alfa ritma potvrđuju ovu ulogu, sa implikacijama za terapije kod šizofrenije i unapređenje senzornog doživljaja kod korisnika proteza.
Mozak Ima „Ton Biranja“: Kako Alfa Talasi Pomažu Da Prepoznamo Sopstveno Telo
These Brain Waves Are What Make You Sense YouKATERYNA KON/SCIENCE PHOTO LIBRARY - Getty Images
Iako nam osećaj sopstva deluje prirodno, novo istraživanje otkriva konkretan neurofiziološki mehanizam koji pomaže mozgu da razlikuje sopstveno telo od spoljnog sveta.
Šta su istraživači uradili?
Naučnici sa Karolinska instituta u Stokholmu analizirali su ulogu alfa moždanih oscilacija iz parijetalnog korteksa u određivanju tzv. temporal binding window (TBW) — vremenskog prozora u kojem mozak prihvata vizuelne i taktilne signale kao da se dešavaju istovremeno. U studiji objavljenoj u časopisu Nature Communications učestvovalo je 106 ispitanika čija je neuralna aktivnost zabeležena EEG-om tokom klasičnog eksperimenta poznatog kao iluzija gumene ruke.
Glavni nalazi
Ispitanici kod kojih su zabeležene brže alfa oscilacije u parijetalnom korteksu imali su uži TBW: lakše su prepoznavali male vremenske razlike između vizuelnih i taktilnih draži i brže su gubili osećaj „vlasništva“ nad gumenom rukom kada su stimulusi postajali asinhroni. Suprotno tome, sporije alfa oscilacije bile su povezane sa širim TBW-om i popustljivijom granicom između sopstva i spoljnog sveta.
Autori su dodatno koristili neinvazivne tehnike za modulaciju brzine alfa talasa i zabeležili da promene u ritmu alfa oscilacija izravno utiču na preciznost osećaja telesnog vlasništva, što potvrđuje prateću ulogu ovih talasa u vremenskom povezivanju senzacija.
Zašto je to važno?
Razumevanje kako alfa oscilacije oblikuju granicu između sopstva i spoljnog sveta ima potencijalne primene u kliničkoj neurologiji i psihijatriji. Autori napominju da bi dalja istraživanja mogla doprineti razvoju terapijskih pristupa za poremećaje u kojima je osećaj sopstva narušen (npr. šizofrenija), kao i poboljšanju senzornog iskustva kod korisnika veštačkih ekstremiteta.
„Identifikovali smo fundamentalni moždani proces koji oblikuje naše kontinuirano iskustvo telesnosti,“ rekao je Mariano D’Angelo, vodeći autor studije sa Karolinska instituta.
Kratak pregled moždanih talasa
Moždani ritmovi se razlikuju po frekvenciji i povezuju se sa različitim stanjima: delta talasi dominiraju tokom sna, alfa talasi se javljaju kada je mozak budan ali relativno miran, dok su gama talasi povezani sa intenzivnim kognitivnim aktivnostima. Ova studija konkretizuje važnu funkciju alfa ritma u percepciji sopstva.
Zaključno, otkriće da brzina alfa oscilacija utiče na vremensko povezivanje senzacija doprinosi razumevanju kako mozak gradi osećaj tela i otvara put za primene u terapiji i tehnologiji potpore.
Pomozite nam da budemo bolji.
