Ekstremna suša 2025. iznela je potopljene drevne lokalitete širom Evrope, uključujući 1.500 godina staru sekciju bazilike na jezeru İznik, čiji je nivo opao i do 50 metara. Stručnjaci upozoravaju da pojavljivanje tih ruševina nije povod za slavlje, jer je uzrok prirodna katastrofa povezana s klimatskim promenama. WMO ukazuje na dugoročno zagrevanje kao glavni uzrok, dok arheolozi pozivaju na hitne mere zaštite i konzervacije.
Drevne ruševine izranjaju posle rekordne suše 2025. — stručnjaci upozoravaju: „Nema razloga za slavlje“
Photo Credit: iStock
Ekstremna suša koja je pogodila Evropu 2025. godine iznela je na videlo brojne drevne lokalitete koji su decenijama bili potopljeni. Dok arheolozi dočekuju nova otkrića, stručnjaci i lokalne zajednice ističu da razlog njihovog pojavljivanja predstavlja ozbiljan društveni i ekološki problem, a ne povod za slavlje.
Šta se dogodilo?
Tokom 2025. godine, višegodišnja suša i izuzetno visoke temperature dovele su do naglog pada nivoa reka, rezervoara i jezera širom Evrope. Jedan od najupečatljivijih primera je Jezero İznik u Turskoj, čiji je nivo opao i do 50 metara, zbog čega je ponovo izronio veliki deo 1.500 godina stare bazilike.
Slični prizori zabeleženi su i u nekim delovima Španije i Italije, gde su se pojavili fragmenti naselja i građevina koje su bile pod vodom decenijama.
Zašto stručnjaci zvone na uzbunu?
Svetska meteorološka organizacija (WMO) navodi da su periodi 2023–2025. među najtoplijima u zabeleženoj istoriji, pri čemu dugoročno zagrevanje izazvano emisijama stakleničkih gasova ostaje glavni pokretač. Pored klimatskih promena, varijabilnost poput El Niña/La Niña utiče na međugodišnje fluktuacije.
Više temperature povećavaju evaporaciju, remete hidrološki ciklus i mogu smanjiti padavine u određenim regionima, što dovodi do brzih i ozbiljnih suša. Kao što je objasnio meteorolog prof. Adam Scaife, godine koje nisu pod direktnim uticajem El Niña očekivano bi trebale biti nešto hladnije, ali opšti trend zagrevanja podiže globalne temperature iznad istorijskih proseka.
"Nema ničega za slavlje zbog dolaska turista ovde, jer je ovo rezultat prirodne katastrofe koja je ozbiljno pogodila našu regiju,"
Rizik za arheološko nasleđe
Arheolozi upozoravaju da su ostaci koji su decenijama bili pod vodom sada izloženi naglim promenama temperature, vlage i kiseonika, što ubrzava fizičko i hemijsko propadanje. Gül Yurun Mavinil ističe da bez hitnih mera konsolidacije i zaštite, ti nalazi mogu u narednim godinama biti nepovratno izgubljeni.
Istoričarka i muzeološkinja Emel Gülşah Akın podseća da su suše i drugi prirodni faktori u prošlosti dovodili do promena društava, ali da se danas takvi procesi odvijaju mnogo brže — decenijama umesto vekovima ili milenijumima.
Zaključak i poziv na akciju
Otkrića potopljenih lokaliteta mogu doneti vredne informacije arheolozima, ali okolnosti njihovog pojavljivanja ukazuju na širi problem: klimatske promene i degradacija vodnih resursa. Potrebne su hitne koordinisane mere — od hitne konzervacije najvrednijih nalaza do dugoročnih politika za prilagođavanje i ublažavanje klimatskih promena — kako bi se zaštitilo kulturno nasleđe i podržale ugrožene zajednice.
Pomozite nam da budemo bolji.
