Studija OHSU (objavljena u januaru 2026) ukazuje da su suspendovane čestice, azot-dioksid i ozon povezani sa strukturnim promenama mozga kod adolescenata, naročito u frontalnim i temporalnim regijama. Analiza gotovo 11.000 učesnika iz ABCD studije povezuje izloženost oko 9–10 godina sa promenama u debljini korteksa, čak i pri nivoima ispod EPA standarda. Istraživači pozivaju na mere za smanjenje zagađenja i dodatna dugoročna istraživanja.
Istraživanje OHSU: Zagađenje Vazduha Povezano Sa Strukturnim Promenama Mozga Kod Adolescenata
OHSU finds air pollution can deter adolescent brain development
PORTLAND, Ore. — Nova studija istraživača sa Oregon Health & Science University (OHSU), objavljena u januarskom izdanju časopisa Environmental Research (januar 2026), pokazuje da uobičajeni zagađivači vazduha mogu uticati na razvoj mozga u adolescenciji.
Ključni nalazi
Tim je analizirao podatke iz Adolescent Brain Cognitive Development (ABCD) studije — najveće longitudinalne studije razvoja mozga kod adolescenata u SAD — obuhvatajući skoro 11.000 učesnika. Istraživanje povezuje početnu izloženost određenim zagađivačima u ranoj adolescenciji (oko 9–10 godina) sa strukturnim promenama, posebno u frontalnim i temporalnim regijama mozga.
Koji zagađivači su u pitanju?
Istraživači navode da su u analizama uključeni uobičajeni zagađivači: suspendovane čestice (particulate matter, uključujući sitne čestice PM2.5), azot-dioksid (NO2) i ozon. Autorima je važno napomenuti da su promene uočene i kod izloženosti na nivoima koji su ispod ograničenja koja Environmental Protection Agency (EPA) trenutno smatra sigurnim.
Šta znače promene u debljini korteksa?
Kortikalna debljina meri strukturno sazrevanje spoljašnjeg sloja mozga. Uobičajeni razvoj uključuje određene promene u debljini tokom adolescencije; neuobičajeno stanjivanje ili druge promene mogu biti povezane sa kognitivnim i emocionalnim poteškoćama. Naučni tim upozorava da oštećenja u frontalnim i temporalnim zonama mogu uticati na pažnju, jezik, pamćenje i regulaciju emocija.
"Ono što otkrivamo je da hronična izloženost uobičajenim, niskim nivoima zagađivača može delovati kao spori, suptilni pritisak na razvijajući mozak", rekao je Calvin Jara, M.D., vodeći autor studije. "Može ne izazvati simptome odmah, ali tokom vremena deluje kao da pomera razvoj mozga izvan tipičnog toka."
Gde su promene najizraženije i koje su preporuke?
Promene su bile najjasnije u urbanim sredinama, ali su zabeležene i kod dece izloženoj niskim nivoima zagađenja van gradova. Autori pozivaju na javne politike koje smanjuju zagađenje: čišći transport i infrastruktura, veći pristup zelenim površinama i stroži standardi kvaliteta vazduha.
"Faktori okoline imaju ogroman uticaj na to koliko zdravo dete može da bude, a na kraju i koliko će biti zdravo tokom života", rekla je Bonnie Nagel, Ph.D., koautorka studije.
Šta roditelji i zajednice mogu da urade?
Istraživači ističu potrebu za daljim praćenjem dugoročnih posledica, ali i za merama na lokalnom i državnom nivou. Kao neposredne korake, preporučuju povećanje zelenih površina u gradovima, podsticanje čišćih oblika prevoza i smanjenje izlaganja dece zagađenom vazduhu (na primer, planiranje ruta za pešačenje i biciklizam daleko od prometnih saobraćajnica).
Napomena: Studija ukazuje na povezanost između izlaganja zagađenju i promena u strukturi mozga, ali sama povezanost ne dokazuje neposrednu uzročnost za sve pojedinačne ishode. Potrebna su dodatna istraživanja da bi se razumeli dugoročni efekti i tačan mehanizam delovanja.
Pomozite nam da budemo bolji.
