UN upozorava da svet ulazi u stanje "bankrotstva" vodenih resursa zbog decenija prekomernog crpljenja i smanjenja prirodnih zaliha poput glečera, akvifera i močvara. Skoro 3/4 stanovništva živi u vodo‑nesigurnim zemljama, a 4 milijarde ljudi doživljava ozbiljnu nestašicu vode bar mesec dana godišnje. Ekonomska šteta prelazi $300 milijardi godišnje, dok su stotine miliona hektara poljoprivrede trajno oštećene. Istraživači pozivaju na novu globalnu agendu za vodu kako bi se smanjile štete i prilagodilo upravljanje resursima.
UN Upozorava: Svet Na Rubu 'Bankrotstva' Vodnih Resursa — Milijarde Ljudi U Opasnosti
Children stand nearby a dried-up hand-pump, amid serious water crisis in Kabul, Afghanistan, August 29, 2025. REUTERS/Sayed Hassib
Svet se suočava sa nepovratnim "bankrotstvom" vodenih resursa: decenije prekomernog crpljenja i smanjenja prirodnih zaliha u jezerima, rekama, glečerima, akviferima i močvarama ostavile su mnoge regione bez održivih zaliha vode, upozorava Institut Ujedinjenih nacija za vodu, životnu sredinu i zdravlje u novom izveštaju.
Ključni nalazi
Skoro tri četvrtine svetske populacije živi u zemljama koje su klasifikovane kao vodo‑nesigurne ili kritično vodo‑nesigurne, dok 4 milijarde ljudi iskuse ozbiljnu nestašicu vode najmanje jedan mesec godišnje. Istraživači ocenjuju da su mnogi vodni sistemi u "post‑kriznom stanju kolapsa" zbog istorijskih stopa neodrživog izvlačenja i zagađenja.
Više od 170 miliona hektara navodnjenog poljoprivrednog zemljišta — površine veće od Irana — pod velikim ili veoma velikim vodnim stresom. Ekonomska šteta od degradacije zemljišta, iscrpljivanja podzemnih voda i klimatskih promena procenjena je na preko $300 milijardi godišnje. Istovremeno, salinizacija je oštetila više od 100 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta.
Zašto je to opasno?
Tri milijarde ljudi i više od polovine globalne proizvodnje hrane koncentrisani su u oblastima sa nestabilnim ili opadajućim rezervama vode. To povećava rizik od nestašica hrane, veće ranjivosti prema sušama i većih ekonomskih gubitaka, posebno u regionima koji se oslanjaju na intenzivnu poljoprivredu ili iscrpljena podzemna ležišta.
Preporuke i kritike
"Mnoge regije žive izvan svojih hidroloških mogućnosti, i mnogi ključni vodni sistemi su već bankrotirali," kaže Kaveh Madani, glavni autor izveštaja i direktor instituta.
"Priznajući realnost vodenog bankrotstva, konačno možemo doneti teške odluke koje će zaštititi ljude, ekonomije i ekosisteme," dodaje Madani.
Istraživači pozivaju na novu globalnu agendu za vodu koja ne teži povratku na raniji "normalan" režim upravljanja, već na minimizovanje šteta kroz prilagođavanje, bolje upravljanje resursima, ograničavanje iscrpljivanja i smanjenje zagađenja.
Jonathan Paul, profesor geoznanja na Royal Holloway, Univerzitet u Londonu, ukazuje na to da izveštaj premalo pažnje posvećuje jednom od ključnih pokretača krize: masovnom i neujednačenom rastu stanovništva, koji dodatno opterećuje vodne resurse.
Bez brze promene politika, ulaganja u održivo upravljanje vodom i međunarodne saradnje, posledice po bezbednost hrane, zdravlje i ekonomije biće dugoročne i dalekosežne.
Pomozite nam da budemo bolji.
