Studija iz Atlantske šume u Brazilu pokazuje da komarci zbog krčenja šuma i promena staništa sve češće piju ljudsku krv. Od 653 ispitanih jedinki iz 21 vrste, u 18 uzoraka detektovana je ljudska DNK, a u devet vrsta zabeleženo je hranjenje na ljudima. Posebno je zabrinjava prisustvo Aedes albopictus, koji prenosi nekoliko opasnih virusa. Autori pozivaju na bolje metode identifikacije izvora hrane i intenzivniji nadzor vektora.
Klimatske promene i krčenje šuma ostavljaju komarce bez plena — sve češće sisaju ljude
Mosquitos Are Sucking More Human Blood Than Evermrs - Getty Images
Komarci u brazilskoj Atlantskoj šumi sve češće se hrane ljudskom krvlju kako im deforestacija i promena staništa uskraćuju prirodne domaćine. Nova studija tima predvođenog Jeronimom Alencarom iz Instituta Oswaldo Cruz u Rio de Janeiru pokazuje koliko brzo vektori mogu da promene ponašanje — i šta to znači za rizik od prenošenja bolesti.
Kako su istraživači radili
U rezervatu Sítio Recanto Preservar, gde vladaju visoka vlažnost i obilne padavine, tim je hvatao različite vrste komaraca. U terenskom laboratoriju su uspavane jedinke zamrzavali kako bi sačuvali DNK iz poslednjih krvnih obroka. Istraživači su potom ekstraktovali i sekvencirali vertebratnu DNK iz sadržaja stomaka i upoređivali jedinstvene genetske markere sa referentnim bazama podataka.
Glavni nalazi
Od 653 uzorka koji su predstavljali 21 vrstu komaraca, mali broj ženki bio je jasno engorgiran, a još manji imao je detektabilan nivo DNK domaćina. Među uzorcima iz kojih je uspešno sekvencirana DNK, 18 je sadržalo tragove ljudske krvi — dok su ostali ukazivali na miša, psa, vodozemca i ptice. U ukupno devet vrsta zabeleženo je hranjenje na ljudima.
Zašto je to važno
Jedna od zabeleženih vrsta je Aedes albopictus, poznata po sklonosti ka ljudima i sposobnosti prenosa virusa kao što su zika, denge, žuta groznica i chikungunya. Iako broj komaraca u nekim oblastima ne opada proporcionalno sa gubitkom šuma, redukcija prirodnih kičmenjačkih domaćina može naterati vrste da traže alternativne izvore krvi — među kojima su i ljudi.
„Rezultati su pokazali jasnu tendenciju da uhvaćene vrste komaraca pretežno hrane ljudima,“ navode autori u radu objavljenom u časopisu Frontiers in Ecology. "Takođe naglašavamo potrebu stalnog usavršavanja tehnika za identifikaciju izvora hrane, što je presudno za razvoj efikasnih politika i strategija za kontrolu prenosnika patogena."
Autori upozoravaju da adaptabilnost i bihejvioralna plastičnost komaraca znači da promena u dostupnosti domaćina brzo može dovesti do promene obrasca hranjenja. To zahteva bolje praćenje, unapređene molekularne metode identifikacije izvora hrane i koordinisane javnozdravstvene mere—posebno u oblastima koje privlače lokalno stanovništvo, turiste i istraživače.
Šta to znači za javnost
Rizik od širenja vektorskih bolesti raste kad komarci češće napadaju ljude. Preventivne mere — od uklanjanja stajaće vode, zaštitne odeće i mreža do lokalnih programa kontrole vektora — ostaju ključne. Takođe je važno ulaganje u naučna istraživanja i monitoring kako bi se brzo prepoznali i kontrolisali novi obrasci prenosa.
Pomozite nam da budemo bolji.
