Fosil KNM-ER 64061 iz Koobi Fore (Kenija), star 2,02–2,06 miliona godina, predstavlja najpotpuniji do sada pronađeni mogući primerak Homo habilis. Nalaz obuhvata delove ramena i ruku, fragmente donjeg dela kičme i kompletne zube, a jedinka je procenjena na oko 160 cm visine i 31–33 kg težine. Kombinacija "homo" i primitivnih osobina ukazuje na složenu evolutivnu poziciju, dok prisustvo dugih, zakrivljenih prstiju može biti i nasledna karakteristika, a ne neposredan dokaz penjačkog načina života.
Mogući Najraniji Predak Roda Homo: Fosil H. habilis Star Oko 2 Miliona Godina Pronađen u Keniji
This Set of Fossils Could Be Our Oldest Ancestormarkchentx - Getty Images
Fosilni ostaci stari približno 2 miliona godina pronađeni u formaciji Koobi Fora na severu Kenije mogli bi predstavljati najstarije i najkompletnije ostatke hominina unutar roda Homo. Nalaz, označen kao KNM-ER 64061, daje važan uvid u morfologiju jedne jedinke vrste Homo habilis i doprinosi raspravi o tome kako se ovaj takson uklapa u ljudsku evoluciju.
Šta je pronađeno?
Tim antropologa na čelu sa Fredom Grineom (Stony Brook University) opisao je delimični kostur koji uključuje ključnu kost (klavikula), fragmente lopatice, oba nadlaktna skeleta (humerus), kosti podlaktice (radius/ulna) i fragmente donjeg dela kičme. U neposrednoj blizini nađen je i kompletan set zuba koji se pripisuje istoj vrsti. Slojevi u kojima su kosti pronađene datiraju se na 2,02–2,06 miliona godina.
Veličina i retkost nalaza
Analize pokazuju da je jedinka verovatno bila visoka otprilike 5'3" (oko 160 cm), sa procenjenom telesnom masom od približno 69–72 funte (oko 31–33 kg). Postkranijalni ostaci (sve kosti ispod lobanje) i zubi iz ranog pleistocena u Africi su relativno retki, pa je ovaj nalaz posebno važan zbog svoje potpunosti u poređenju sa ranijim primerima H. habilis.
Mešavina karakteristika: Homo i australopithecine crte
KNM-ER 64061 pokazuje kombinaciju osobina koje komplikuju jasnu taksonomsku klasifikaciju. Donji deo kičme i proporcije donjih ekstremiteta ukazuju na pokrete sličnije rodu Homo nego ranijim australopithima, dok su struktura i zbijenost koštanih slojeva u gornjim ekstremitetima bliske kako australopithima, tako i kasnijem H. erectus. Istovremeno, kosti podlaktice su relativno duže, a ukupne proporcije tela deluju primitivnije u poređenju sa H. erectus.
Penjanje po drveću: dokaz ili nasledni trag?
Među najupečatljivijim osobinama su dugi i zakrivljeni prsti, tipični za vrste koje su koristile penjanje po drveću. Međutim, istraživači upozoravaju da prisustvo takvih morfoloških crta ne znači nužno da je vrsta aktivno živela u krošnjama; mogu biti ostatak filogenetske naslednosti koji i dalje donekle pomaže, ali ne mora predstavljati ključno ponašanje.
„Primitive osobine mogu i dalje davati određenu funkcionalnu prednost, ali takođe mogu predstavljati filogenetski nasledak bez trenutne specifične upotrebe,“ ističe Fred Grine u studiji objavljenoj u The Anatomical Record.
Zaključak i dalji koraci
Ovaj nalaz ne razrešava u potpunosti pitanje da li H. habilis treba biti svrstana u rod Homo, ali značajno pomera granice dokaza prema starijim datumima za moguće rane pripadnike roda. Da bi se konačno razumelo locomotorno ponašanje i položaj vrste u ljudskoj evoluciji, potrebno je pronaći dodatne delove skeleta, posebno kosti nogu koje bi detaljnije opisale biomehaniku hoda.
Za čitaoca: Nalaz iz Koobi Fore podseća nas koliko je ljudska evolucija kompleksna i koliko su retke i vredne dobro očuvane postkranijalne kosti za razumevanje naših najranijih predaka.
Pomozite nam da budemo bolji.
