Analiza 70 godina atmosferskih podataka pokazuje da su se tokom poslednjih 30 godina u Arktiku povećali bioklimatski ekstremi — suše, zimska otopljavanja i padavine na sneg. U jednoj trećini područja pojavio se bar jedan novi ekstrem koji ekosistemi ranije nisu iskusili, što može imati dugoročne posledice.
Studija objavljena u Science Advances ukazuje na jake regionalne razlike u manifestaciji zagrevanja i poziva na hitno smanjenje emisija i prilagođavanje politika.
Istraživači su otkrili uznemirujući obrazac u arktičkim vremenskim prilikama koji, prema autorima nove studije, može biti znak većih problema u budućnosti.
U radu objavljenom u časopisu Science Advances, tim Finskog meteorološkog instituta u saradnji sa međunarodnim partnerima, uključujući Univerzitet u Sheffieldu i Univerzitet u Helsinkiju, analizirao je 70 godina atmosferskih podataka iz arktičkog pojasa i uočio izražen trend u poslednje tri decenije.
Istraživanje pokazuje da se, kako se planeta zagreva — a naročito Arktik u poslednjih 30 godina — povećava učestalost takozvanih bioklimatskih ekstrema. Među najčešćim pojavama su suše, zimski periodi otopljavanja i padavine koje padaju na sneg. Takvi događaji stvaraju rizike kao što su lavine, iznenadne poplave, formiranje ledenih korica na snegu i drugi ekološki problemi.
Autori navode da se u približno jednoj trećini arktičkog područja pojavio bar jedan novi ekstremni događaj koji ranije nije bio beležen. To znači da su neki arktički ekosistemi izloženi uslovima koji su za njih potpuno novi.
"Ovo otkriće ukazuje da će, kako se klima menja, arktički ekosistemi sve češće biti izloženi uslovima koje nikada ranije nisu iskusili", rekao je prof. Miska Luoto sa Univerziteta u Helsinkiju. "To može imati značajne dugoročne posledice po arktičku prirodu."
Promene nisu ravnomerne: evropski i islandski region beleže najveći porast događaja sa padavinama na sneg, dok su u Kanadi i na Grenlandu najbrže narasle učestalosti talasa vrućine — iako letnje temperature tih regiona ostaju u nekim slučajevima umerenije u odnosu na druga arktička područja.
Opšte je zapaženo da se Arktik zagreva oko četiri puta brže od globalnog proseka, što ubrzava topljenje ledenih pokrivača. Posledice uključuju porast nivoa mora, intenzivnije vremenske nepogode širom sveta i veću opasnost od poplava, gubitka imovine i ljudskih žrtava.
Iako studija ne daje jednostavna rešenja, autori ističu potrebu za hitnim smanjenjem emisija stakleničkih gasova kako bi se ublažio dalji porast temperatura i pripremilo lokalno stanovništvo i ekosistemi za nove rizike. Praktične mere koje se navode kao primeri uključuju prelazak na čistiji transport, poboljšanje energetske efikasnosti u industriji i strožiju kontrolu emisija metana iz deponija.
Zaključak: Studija naglašava da, iako se Arktik u celini zagreva, manifestacija tog zagrevanja varira po regionima i da su mnoge oblasti tek sada počele da osećaju nove, potencijalno štetne vremenske fenomene. To zahteva međunarodnu pažnju, prilagođavanje politika zaštite prirode i hitne mere za smanjenje emisija.
Pomozite nam da budemo bolji.
