Istraživači iz Švedske i Francuske povezali su frekvenciju alfa talasa u parijetalnom korteksu sa osećajem pripadanja telu koristeći iluziju gumene ruke na 106 učesnika. EEG je pokazao da brži alfa ritam povećava osetljivost na male vremenske razlike između dodira i viđenja, dok sporiji ritam olakšava prihvatanje lažne ruke. Kontrolna stimulacija mozga (tACS) menjala je frekvenciju alfa talasa i proporcionalno uticala na percepciju, što sugeriše moguću uzročnost. Nalazi imaju implikacije za šizofreniju, fantomske ekstremitete, razvoj proteza i VR tehnologije.
Alfa Talasi U Parijetalnom Korteksu Određuju Gde Se Završava „Ja“ — Nova Studija Objašnjava Osećaj Pripadnosti Telu
Scientists Identify Brain Waves That Define The Limits of 'You'
Dokle se „ja“ prostire, a gde počinje spoljašnji svet? Naizgled filozofsko pitanje ima i vrlo praktičnu stranu: mozak aktivno procenjuje granicu između sopstvenog tela i okoline. Nova studija istraživača iz Švedske i Francuske povezuje frekvenciju alfa talasa u parijetalnom korteksu sa osećajem pripadnosti telu.
U seriji eksperimenata 106 učesnika prošlo je kroz poznatu iluziju gumene ruke dok su naučnici pratili i, u nekim grupama, direktno modulirali moždanu aktivnost. U prvoj fazi robotska ruka je tapkala stvarnu i lažnu ruku istovremeno ili sa kašnjenjem do 500 milisekundi. Kao i u ranijim radovima, sinhroni udarci pojačavali su osećaj da je gumena ruka deo tela, dok se taj osećaj smanjivao kako je vremenski razmak rastao.
In one experiment, participants wore an EEG headset and placed their real hand out of view, with a fake hand positioned above, while two robot arms applied stimuli. (Martin Stenmark/Karolinska Institute)
EEG, frekvencija alfa talasa i detekcija vremenskih razlika
EEG snimanja su pokazala da frekvencija alfa talasa u parijetalnom korteksu korensponduje sa sposobnošću učesnika da primete vremensko kašnjenje između dodira i viđenog događaja. Ljudi sa bržim alfa oscilacijama bili su osetljiviji i uspevali su da odbace lažnu ruku čak i pri veoma malim kašnjenjima, dok su osobe sa sporijim alfa ritmom češće prihvatale gumenu ruku kao sopstvenu.
Test uzročnosti pomoću tACS
Da bi proverili da li su ti talasi samo korelisani ili i uzročni, istraživači su koristili transkranijalnu naizmeničnu električnu stimulaciju (tACS) da ubrzaju ili usporavaju alfa frekvenciju. Promena frekvencije dovodila je do predvidivih pomaka u percepciji: ubrzavanje alfa ritma povećavalo je osetljivost na male vremenske razlike i učvršćivalo osećaj vlasništva nad telom, dok je usporavanje talasa olakšavalo prihvatanje lažne ruke.
Audition now for ScienceAlert's Casting Call
Identifikovali smo fundamentalni moždani proces koji oblikuje naše kontinuirano iskustvo utemeljeno u telu.
— Mariano D'Angelo, Karolinska Institutet
Naši nalazi pomažu da se objasni kako mozak integriše telesne signale kako bi stvorio koherentan osećaj sebe.
— Henrik Ehrsson, Karolinska Institutet
Istraživači navode potencijalne implikacije za razumevanje psihijatrijskih i neuroloških stanja u kojima je osećaj „sebe“ narušen — na primer šizofrenije ili fenomena fantomskih ekstremiteta kod amputiranih osoba. Takođe, rezultati mogu doprineti razvoju realističnijih protetskih uređaja i unapređenju iskustava u virtuelnoj realnosti.
Studija je objavljena u časopisu Nature Communications. Iako rezultati ukazuju na snažnu vezu i potencijalnu uzročnost, autori ističu da su potrebna dodatna istraživanja kako bi se bolje razumeli mehanizmi, individualne razlike i dugoročni efekti neurostimulacije.
Pomozite nam da budemo bolji.
