Studija JCU otkriva da ajkula epaulette (Hemiscyllium ocellatum) ne pokazuje vidljiv porast metaboličke potrošnje tokom polaganja jaja. Istraživanje je praćeno kod pet jedinki merenjem unosa kiseonika i hormona, a rezultati ukazuju na adaptaciju u upravljanju energijom tokom reprodukcije. Nalaz povećava optimizam u pogledu otpornosti ove vrste na zagrevanje okeana, ali su potrebne šire studije.
Iznenađenje u Prirodi: „Šetajuća“ Ajkula Ne Povećava Metabolizam Tokom Reprodukcije
This Creature Breaks the Rules of ReproductionMichel JOZON - Getty Images
Nova istraživanja pokazuju da ajkula epaulette (Hemiscyllium ocellatum), poznata kao „šetajuća ajkula“, ne doživljava značajan porast metaboličke potrošnje tokom polaganja jaja — nalaz koji menja uobičajeni pogled na energetske troškove razmnožavanja kod hrskavičastih riba.
Šta su naučnici otkrili
Tim sa James Cook University (JCU) pratio je pet primeraka ajkule epaulette tokom oviparnog (polaganje jaja) ciklusa. Istraživači su merili unos kiseonika i nivoe reproduktivnih hormona i očekivali porast metaboličke stope. Umesto toga, metabolička potrošnja je ostala praktično nepromenjena.
Kako su merili i ko stoji iza studije
Istraživanje, objavljeno u časopisu Biology Open, vodila je dr Jodie Rummer (JCU), dok je Carolyn Wheeler bila vodeći autor studije. Metode su uključivale kontinuirano praćenje oksigenacije i analize hormonskih promena tokom procesa formiranja i razvoja jajnih paketa.
„Reprodukcija je ultimativna investicija … doslovno gradite novi život od nule,“
izjavila je dr Jodie Rummer. „Očekivali smo da će potrošnja energije znatno porasti, ali to nije bio slučaj.“
Zašto je to važno
Rezultat sugeriše da su epaulette ajkule razvile fiziološke strategije za optimizaciju korišćenja energije tokom reprodukcije. To bi moglo povećati otpornost vrste na stresne uslove, uključujući zagrevanje okeana, čime se indirektno pomaže očuvanju koralnih grebena na kojima ove ajkule igraju važnu ulogu.
Ograničenja i dalje istraživanje
Iako su rezultati ohrabrujući, uzorak je mali — samo pet jedinki — pa autori upozoravaju da su potrebne šire studije koje bi uključivale veći broj primeraka, različite populacije i dodatne ekološke stresore kako bi se potvrdila ova otkrića i razumeli dugoročni efekti klimatskih promena.
Širi kontekst
Hrskavičaste ribe često imaju visoke energetske troškove razmnožavanja zbog malog broja mladunaca i dugog perioda razvoja (npr. frilled shark drži rekord za najduži gestacioni period kod kičmenjaka — oko 3,5 godine). Otkrivanje vrste koja ne pokazuje klasičan skok metabolizma tokom reprodukcije menja očekivanja i otvara nova pitanja o adaptacijama u evoluciji.
Zaključak: Istraživanje je važan korak ka razumevanju energetskih strategija ajkula i njihovoj sposobnosti da se prilagode promenama u životnoj sredini, ali su potrebne dalje studije pre nego što se ovakav zaključak može generalizovati na druge vrste.
Pomozite nam da budemo bolji.
