Analiza Global Burden of Crop Loss upozorava da poplave, nepredvidive padavine, suše i biološke pretnje povećavaju gubitke useva u Africi. Primeri iz Kenije i Nigerije pokazuju kako klimatske promene direktno pogađaju proizvođače hrane. Globalni podaci ukazuju na rastući rizik za bezbednost hrane i potrebu za hitnim, ciljanim merama i klimatski pametnim praksama.
Alarmantno: Gubici Useva U Africi Rastu — Poplave, Suše i Nepravilne Padavine Ugrožavaju Snabdevanje Hrane
Photo Credit: iStock
Analiza projekta Global Burden of Crop Loss, preneta na portalu SciDevNet, ukazuje da su gubici useva u Africi u porastu zbog kombinacije poplava, promenljivih i nepredvidivih padavina, suša i bioloških pretnji. Ti trendovi dodatno pogoršavaju već ozbiljnu globalnu problematiku bezbednosti hrane.
Glavni nalazi i primeri
Studija identifikuje najčešće uzroke oštećenja useva i mapira regije u kojima su gubici najkoncentrisaniji. Lokalni primeri oslikavaju širi problem: u Keniji je mala poljoprivrednica Salome Kibunde prijavila povećanje gubitaka kukuruza s dve na šest vreća godišnje zbog nepredvidivog rasporeda padavina — premalo kiše pri setvi i previše tokom berbe.
U Nigeriji, kako je izjavio Yunusa Halidu, sekretar All Farmers Association of Nigeria,
"Poplave ranije nisu bile značajan problem. Ali u poslednje dve godine one su postale jedan od najvećih izazova sa kojima se poljoprivrednici suočavaju."
Globalni kontekst i posledice
Prema podacima World Health Organization, već više od 773 miliona ljudi svakodnevno živi s gladom. Rast gubitaka useva dodatno ugrožava dostupnost hrane i podiže cene, što otežava pristup osnovnim namirnicama najranjivijim grupama.
Jedna studija objavljena u časopisu Nature procenila je da za svaki stepen Celzijusa porasta prosečne temperature proizvodni kapacitet globalne poljoprivrede opada dovoljno da bi to odgovaralo prosečnom gubitku od 120 kalorija po osobi dnevno širom sveta. Već su zabeleženi i konkretni šokovi u prinosima: proizvođači maslina u Siriji zabeležili su pad prinosa od 68% u 2025. godini, dok su proizvođači narandži u Vijetnamu poželi samo polovinu uobičajenog roda.
Zašto se situacija pogoršava
Kontinuirana upotreba fosilnih goriva i povezan rast globalne temperature pojačavaju ekstremne vremenske pojave — učestalije su suše i nagle poplave koje direktno uništavaju useve i infrastrukturu. Pad prinosa dovodi do većih cena hrane, gubitka prihoda za poljoprivrednike, zatvaranja farmi i ugrožavanja lanaca snabdevanja hranom.
Rešenja i prilagođavanja
Projekt Global Burden of Crop Loss ima cilj da mapira najveće gubitke, identifikuje glavne uzročnike i predloži ciljane intervencije. Među preporučenim merama su bolje planiranje ranih sezonskih reakcija, unapređenje programa pomoći pri katastrofama i ulaganja u otpornost proizvodnje hrane.
Poljoprivrednici već primenjuju prilagodljive prakse: uvode klimatski pametnu poljoprivredu, sade suši otpornije sorte, obnavljaju zemljište da smanje štetu od poplava i, gde je to izvodljivo, uvode male sisteme navodnjavanja. Ipak, autori upozoravaju da su potrebne brže i ciljane mere podrške kako bi se ublažile dugoročne posledice.
Zaključak: Gubici useva u Africi predstavljaju značajan rizik za regionalnu i globalnu bezbednost hrane. Hitna kombinacija lokalnih prilagođavanja, ciljnih intervencija i smanjenja emisija gasova staklene bašte važna je za sprečavanje daljeg pogoršanja situacije.
Pomozite nam da budemo bolji.
