Studija objavljena 12. januara u Nature Ecology & Evolution pokazuje da je istopolno seksualno ponašanje (ISB) dokumentovano kod 59 od 491 proučavane primatske vrste i da je češće u surovim ekološkim uslovima i složenim društvima. ISB može doprineti jačanju društvenih veza, rešavanju sukoba i formiranju savezništava, što pomaže grupama da se bolje nose sa nedostatkom resursa i pretnjom predatora. Autori naglašavaju da ovi nalazi ne objašnjavaju direktno ljudsku seksualnu orijentaciju, ali ukazuju na važnost seksualne i socijalne fleksibilnosti u evoluciji primata.
Istopolno seksualno ponašanje kod primata može biti strategija za preživljavanje, pokazuje obimna studija
Scientists found same-sex sexual behavior in primates appears to be more likely where environmental conditions are harsh. . | Credit: Anup Shah/Getty Images
Novo istraživanje koje je uporedilo podatke o ponašanju kod primata ukazuje da istopolno seksualno ponašanje (ISB) može imati adaptivne funkcije u uslovima kada su ekologija i društvena struktura zahtevniji. Studija, objavljena 12. januara u Nature Ecology & Evolution, analizira dokaze o ISB u 59 od 491 proučavane primatske vrste.
Šta su autori pronašli
Autori istraživanja navode da se ISB češće dokumentuje kod vrsta koje žive u sušnijim ili siromašnijim staništima, gde su resursi ograničeni i pritisak predatora veći. Takođe, učestalost ISB korelira sa složenijim društvenim sistemima, izraženijim seksualnim dimorfizmom i dužim životnim vekom.
Moguće funkcije ISB
Autori i stručnjaci ističu nekoliko mogućih objašnjenja: ISB može doprineti jačanju društvenih veza, smanjenju tenzija, rešavanju konflikata i formiranju savezništava — sve to pomaže grupi da se bolje suoči sa ekološkim izazovima. Na primer, u zajednicama izloženim većem riziku od predatora, bliske društvene veze i poverenje u uzbunjivanje mogu poboljšati kolektivnu bezbednost.
Researchers say SSB has traditionally been underreported, so the latest study helps provide a broader understanding of primate behavior. | Credit: USO/Getty Images
"Vrste koje se suočavaju sa naročito izazovnim ekološkim i društvenim pritiscima nezavisno su razvile istopolno seksualno ponašanje kao način da upravljaju tim pritiscima," kaže Vincent Savolainen, jedan od autora studije.
Genetika i ograničenja tumačenja
Genetske studije ukazuju da postoji nasledna komponenta ISB, ali ona je relativno mala: istraživanje iz 2023. o rhesus makacama procenilo je naslednost oko 6,4%. To znači da genetika doprinosi, ali ne objašnjava u potpunosti pojavu ISB — važnu ulogu imaju i ekologija, društvena dinamika i verovatno individualne varijacije u ponašanju.
Koliko možemo generalizovati na ljude?
Autori izričito upozoravaju da rezultati ne objašnjavaju direktno ljudsku seksualnu orijentaciju ili identitet. Iako su naši rani hominini verovatno iskusili slične pritiske, nedostatak direktnih podataka o ponašanju predaka i složenost moderne ljudske kulture onemogućavaju jednostavno preklapanje objašnjenja iz životinjskog sveta na ljudski.
Značaj za razumevanje primata
Glavni doprinos studije je u pokazivanju da ISB kod primata nije neobičan ili beznačajan fenomen, već može imati adaptivne i društvene funkcije pod određenim uslovima. Istraživanje poziva na uključivanje socijalnih aspekata seksualnog ponašanja u šira tumačenja primatologije i evolucije ponašanja.
Zaključak: Istopolno ponašanje kod primata treba posmatrati kao jedan od višestrukih mehanizama socijalne fleksibilnosti koji može doprineti opstanku i uspehu vrsta, ali njegova uloga varira među linijama i nije univerzalno objašnjenje za ljudsku seksualnost.
Pomozite nam da budemo bolji.
