Istraživanje u Švedskoj koje je obuhvatilo 2,7 miliona dece (rođene 1985–2020) pokazuje da su žene i muškarci do 20. godine života gotovo podjednako često dijagnostikovani autizmom, iako su u ranom detinjstvu dečaci bili češće dijagnostikovani. Nalaz sugeriše poddijagnostiku devojčica, moguće sistemske pristrasnosti i maskiranje simptoma. Autori ističu potrebu za unapređenjem dijagnostičkih pristupa kako bi se omogućila pravovremena podrška.
Novo švedsko istraživanje: Do 20. godine žene i muškarci gotovo podjednako dobijaju dijagnozu autizma
Amanda Montañez; Source:“Time Trends in the Male to Female Ratio for Autism Incidence: Population Based, Prospectively Collected, Birth Cohort Study,” by Caroline Fyfe et al., inBMJ, Vol. 392. Published online February 4, 2026(data)
Novo, opsežno istraživanje sprovedeno u Švedskoj pokazuje da se razlika u učestalosti dijagnoze autizma između dečaka i devojčica smanjuje s godinama — te da su žene do 20. godine života gotovo podjednako često dijagnostikovane kao muškarci. Rad, objavljen u časopisu BMJ, ukazuje na to da mlađe devojčice mogu biti poddijagnostikovane i da zbog toga gube pristup važnoj podršci i tretmanima.
Glavni nalazi
Istraživači su pratili kohortu od 2,7 miliona dece rođene u Švedskoj između 1985. i 2020. godine. Oko 2,8% te kohorte imalo je postavljenu dijagnozu autizma do 2022. Dok su u ranom detinjstvu dečaci bili znatno češće dijagnostikovani, tokom odrastanja istraživači su zabeležili efekat „nadoknade“ — razlika u stopi dijagnoze postepeno je opadala i gotovo je izbrisana do 20. godine života.
Metodologija
Studija se zasnivala na nacionalnim švedskim registrovima i obuhvatila je više decenija podataka (1985–2020), što omogućava robustan uvid u trendove stope dijagnoze u različitim životnim dobima. Zbog oslanjanja na kliničke dijagnoze, autori i stručnjaci napominju da su rezultati verovatno konzervativna procena stvarne učestalosti, posebno kod žena.
Mogući razlozi za rani jaz
Nije potpuno jasno šta tačno objašnjava početnu disproporciju u korist većeg broja dijagnoza kod dečaka. Mogući faktori uključuju:
- Sistemske pristrasnosti u dijagnostici — klinički protokoli i očekivanja mogu dovoditi do propuštanja znakova autizma kod devojčica;
- Maskiranje simptoma — neke devojčice i žene uče da prikrivaju ili prilagode ponašanja, pa simptomi postaju manje uočljivi;
- Različiti klinički putovi — žene češće dobijaju druge dijagnoze (npr. anksioznost ili ADHD) pre nego što se prepozna autizam.
Zašto je ovo važno
Odlaganje ili izostanak dijagnoze može imati stvarne posledice: osoba može ostati bez odgovarajuće podrške, dobiti pogrešne tretmane ili proći bez potrebne obrazovne i socijalne pomoći. Stručnjaci poput Davida Mandella i Gine Rippon ocenjuju studiju kao kvalitetnu i značajnu jer osvetljava dugoročne obrasce prepoznavanja autizma.
„Podaci su impresivni — ovo je dobro izvedeno istraživanje sa snažnim longitudinalnim podacima,“ kaže David Mandell, profesor psihijatrije. Gina Rippon dodaje da rezultati ukazuju na to da su kliničke dijagnoze verovatno konzervativne u proceni učestalosti autizma kod žena.
Autori i komentatori pozivaju na poboljšanje dijagnostičkih protokola i veće senzibilisanje kliničara kako bi se smanjila mogućnost propuštanja autizma kod devojčica i mladih žena. Ako ova saznanja doprinesu ranijem prepoznavanju i pravovremenoj pomoći, to će biti važan korak ka pravednijoj i efikasnijoj skrbi.
Izvor: Caroline Fyfe i saradnici, "Time Trends in the Male to Female Ratio for Autism Incidence: Population Based, Prospectively Collected, Birth Cohort Study," BMJ (online, 4. februar 2026).
Pomozite nam da budemo bolji.
