Po prvi put, istraživači su više od četiri godine merenjima ispod Rossove ledene police dokumentovali sezonske promene koje usmeravaju toplotu prema ledu. To ubrzava bazalno topljenje — skriven proces koji slabi ledene police i može ubrzati dotok glečera u more, podižući nivo mora. Šire praćenje i smanjenje emisija fosilnih goriva su ključni za ublažavanje rizika.
Sezonsko zagrevanje ispod Rossove ledene police ubrzava bazalno topljenje
Photo Credit: National Geographic
Naučnici su po prvi put zabeležili dugoročna, direktna merenja okeana ispod Rossove ledene police i otkrili da taj „skriveni“ okean nije stabilan — već doživljava sezonske promene koje mogu ubrzati topljenje leda odozdo.
Istraživanje, objavljeno u Journal of Geophysical Research: Oceans, zasnovano je na instrumentima spuštenim kroz izbušenu rupu u ledenoj polici, koji su više od četiri godine beležili temperaturu, salinitet i morske struje u šupljini ispod leda. Podaci pokazuju ulaze dublje, supershlađene vode i struje koje prenose toplotu prema bazi ledene police.
Šta to znači
Čak i mala povećanja temperature okeana mogu znatno ubrzati bazalno topljenje — proces u kojem se led topi sa donje, okeanske strane. Bazalno topljenje je teško uočljivo jer se događa ispod plašta leda, ali je odgovorno za veliki deo gubitka ledenih polica. Kako se police stanjuju, one slabije zaustavljaju glečere, koji onda brže klize u more i doprinose rastu nivoa mora.
Globalne posledice
Porast nivoa mora preti obalnim gradovima, infrastrukturi i izvorima pijaće vode širom sveta. Gubitak polarne mase može takođe poremetiti globalne okeanske struje koje utiču na klimatske obrasce i morske ekosisteme. Iako Srbija nema izlaz na more, dugoročne promene u klimi i morskim cirkulacijama utiču na region kroz ekstremne vremenske događaje, nivo podzemnih voda i poljoprivredu.
Uzrok i rešenje
Glavni pokretač zabeleženih promena je ljudsko zagrevanje: sagorevanje fosilnih goriva podiže temperaturu atmosfere i okeana, čime se povećava rizik od ubrzanog otapanja polarnih glečera.
Autori rada i klimateolozi pozivaju na širenje monitoring mreže — kombinaciju in-situ merenja i satelitskih misija poput NASA-inog Earth System Explorers — kako bi se poboljšali klimatski modeli i ranija upozorenja. Dugoročno, smanjenje emisija gasova staklene bašte i prelazak na čistu energiju ostaju ključni za ublažavanje rizika.
Šta dalje
Potrebna su dodatna istraživanja i finansijska podrška za kontinuirano praćenje ispod ledenih polica, kao i pripreme za regionalne i globalne posledice rasta nivoa mora. Javna svest, politika i ulaganja u prilagođavanje (adaptaciju) mogu umanjiti neke od najgorih efekata.
Pomozite nam da budemo bolji.
