Ukratko: Njemački naučnici su 20. februara 2025. pomoću LiDAR-a otkrili da je reentrom prve faze Falcon 9 u atmosferu uneseno ~30 kg litijuma — do deset puta više od uobičajene dnevne prirodne količine. Događaj ukazuje na rizike zagađenja u zoni od 80–120 km, potencijalne posledice po aerosole i ozon, i potrebu za hitnim praćenjem i regulacijom dok broj lansiranja raste.
Falcon 9 Preleteo Evropu i Uneo ~30 kg Litijuma u Atmosferu — Naučnici Upozoravaju
A SpaceX Rocket Left Harmful Lithium in Its WakeKevin Key / Slworking - Getty Images
Kako broj satelita u Zemljinoj orbiti eksponencijalno raste, sve više pažnje posvećuje se i posledicama sagorevanja svemirskih objekata u gornjim slojevima atmosfere. Jedan jasno vidljiv događaj 20. februara 2025. skrenuo je fokus naučnika na hemijsko zagađenje koje nastaje pri reentru raketa.
LiDAR je otkrio veliki oblak litijuma
20. februara 2025. prva faza rakete SpaceX Falcon 9 pri reentru preletela je nad delom Evrope, a tim iz Leibniz Institute of Atmospheric Physics (predvođen Robinom Wingom) pratio je oblak zagađenja pomoću snažnog LiDAR sistema (Light Detection and Ranging). Analiza je pokazala da je u atmosferu uneseno približno 30 kilograma litijuma — što je red veličine do deset puta više od uobičajene dnevne prirodne doze litijuma koja u atmosferu dospeva iz meteorskih izvora (~50–80 grama dnevno).
Zašto je to važno?
Ovaj događaj ilustruje kako reentri veštačkih objekata mogu da ostave hemijske tragove u zonama visine od oko 80–120 km — području koje je često nazvano naučnim "slijepim prostorom": previsoko za balone i avione, a prenisko za standardna satelitska posmatranja. Zbog toga su mjerenja poput LiDAR-a ključna za kvantifikaciju i praćenje ovakvog zagađenja.
„Naša najveća briga su aluminijum i aluminijum-oksidi koji mogu da reaguju sa ozonskim slojem,“ rekao je Robin Wing za BBC, ukazujući na dodatne hemijske rizike povezane sa sagorevanjem svemirskih komponenti.
Mogući uticaji na atmosferu i klimu
Litijum u ovakvim količinama može promeniti ponašanje aerosola u gornjim slojevima atmosfere, što potencijalno utiče na procese koji moderiraju klimatske uslove i raspodelu zračenja. Pored litijuma, sagorevanje svemirskih objekata oslobađa i velike količine aluminijum-oksida — ranije procene (npr. New Scientist) navode da reentri već oslobađaju približno 1.000 tona aluminijum-oksida godišnje, broj koji može rasti sa porastom broja lansiranja.
Prethodni primeri i rast svemirske aktivnosti
U novembru 2023. neuspešno lansiranje SpaceX-a dovelo je do eksplozije dvaju raketnih stupnjeva, što je privremeno narušilo jonosferu i pokazalo koliko brzo i intenzivno reentri mogu uticati na električne i hemijske karakteristike gornjih slojeva atmosfere. Istovremeno, planovi za masovne satelitske konstelacije (SpaceX je podneo zahtev za lansiranje do milion dodatnih satelita koji bi se pridružili već postojećim ~14.500 objekata) ukazuju na očekivano povećanje frekvencije sličnih događaja.
Šta dalje?
Autori studije iz Communications Earth & Environment navode da je primer Falcon 9 i dobar test naših sposobnosti za detekciju i praćenje zagađenja nastalog reentrom, ali i upozorenje da je potrebno šire, koordinisano praćenje i regulacija kako bi se ublažili potencijalni dugoročni efekti po ozonski sloj, aerosole i klimatske procese.
Zaključak: Oblikovanje politike lansiranja, unapređenje tehnika praćenja i transparentno izveštavanje o hemijskim emisijama pri reentru postaju sve važniji kako se svemirska aktivnost ubrzano povećava.
Pomozite nam da budemo bolji.
