Nova studija objavljena u časopisu Science sugeriše da su susreti između neandertalaca i modernih ljudi češće uključivali muške neandertalce i žene modernih ljudi. Analiza prenosa polnih hromozoma (XX i XY) objašnjava zašto se neandertalski DNK neravnomerno raspoređuje u današnjim ljudskim genomima. Iako podaci ukazuju na događaj mešanja pre približno 250.000 godina, socijalni kontekst tih susreta ostaje nepoznat.
Igra parenja: DNK studija otkriva — češće su se parili neandertalci muškog pola s modernim ženama
FILE: A reconstructed Neanderthal skeleton, right, and a modern human version of a skeleton, left, on display at New York's Museum of Natural History, Jan 2003- Frank Franklin II/AP2003
Ako prihvatimo da je najjednostavnije objašnjenje često i najverovatnije, nova genetska analiza sugeriše da su susreti između neandertalaca i modernih ljudi češće dovodili do parenja između muških neandertalaca i ženskih pripadnica moderne ljudske vrste.
Postavlja se pitanje – da li su ljudske žene ulazile u neandertalske grupe ili su neandertalski muškarci dolazili u veće ljudske zajednice? Da li su takvi susreti bili mirni, praktični, tajni ili nasilni? Još uvek nemamo dovoljne dokaze da bismo znali socijalni kontekst tih susreta.
U časopisu Science objavljen je rad koji ukazuje na to da su parenja između dve vrste češće uključivala neandertalske muškarce i žene modernih ljudi. Autor studije, Alexander Platt (University of Pennsylvania), kaže da podatke najbolje objašnjava ponašanje pri parenju, a ne samo selekcija beneficijskih ili štetnih gena.
Zašto to pokazuju hromozomi?
Ključ je u prenošenju polnih hromozoma: genetičke žene imaju dva X hromozoma (XX), dok genetički muškarci imaju X i Y (XY). U populaciji, u proseku dve od tri X hromozoma nasleđuju se od majki. Ako je tokom mešanja bilo više ljudskih žena koje su se parile sa neandertalskim muškarcima nego obrnuto, tokom vremena bismo očekivali da će X hromozomi nositi relativno više ljudskog DNK u neandertalskim genomima i manje neandertalskog DNK u ljudskim X hromozomima — upravo ono što autori izveštaja prijavljuju.
Šta to znači za nas danas?
Naučnici znaju da savremeni ljudi izvan subsaharske Afrike nose mali, ali značajan deo neandertalskog DNK — segmenti koji ponekad utiču na otpornost na bolesti ili na sklonost ka određenim zdravstvenim stanjima. Međutim, neodržani i neravnomerno raspoređeni neandertalski segmenti mogu biti rezultat i prirodne selekcije i samog obrasca mešanja između populacija.
Platt i saradnici su u svom radu analizirali neandertalski genom i fragmente ljudskog DNK koji su ostali u populacijama posle jednog događaja mešanja, koji autori procenjuju na približno 250.000 godina. Ipak, datovanje i interpretacija uvek nose nesigurnost — potrebne su dodatne studije i uzorci iz više regija da bi se potvrdila promenljiva dinamika susreta ljudi i neandertalaca.
Zaključak: Genetski podaci ukazuju na to da su biološki i demografski faktori, uključujući i rodnu dinamiku pri parenju, verovatno uticali na način na koji su neandertalski i moderni genom međusobno ostavljali tragove. Međutim, društveni kontekst tih susreta ostaje nepoznat.
Za dublje razumevanje potrebno je više fosilnih i genomskih podataka, kao i multidisciplinarna saradnja arheologa, paleogenetičara i antropologa.
Pomozite nam da budemo bolji.
