Nova studija u Science Advances sugeriše da su pojačani tajfuni pre oko 3.000 godina mogli izazvati unutrašnje poplave koje su doprinele padu stanovništva i društvenim promenama u Centralnim Ravnicama i Čengdu ravnici. Istraživači su analizirali više od 55.000 zapisa na proročkim kostima, arheološke slojeve i paleoklimatske modele i identifikovali periode intenziviranja tajfuna. Autori upozoravaju da su i drugi klimatski faktori, poput El Niño-sličnih suša, mogli doprineti nestabilnosti.
Kako su tajfuni pre 3.000 godina potresli kinesku civilizaciju: proročke kosti ukazuju na vezu između poplava i kraja Šang dinastije
A rubbing (left) of a Chinese oracle bone piece revealing an inscription that translates to "Will there be a disaster?" The character for "disaster" resembles a series of waves. Another rubbing (right) of a Chinese oracle bone piece revealing an inscription on the left side that translates to "Is this rain auspicious?". | Credit: Image reproduced from Guo Moruo (ed.), The Complete Collection of Oracle Bone Inscriptions (He 12836, front side and He 12899, front side), used with permission of Zhonghua Book Company.
Nagla smanjenja broja stanovnika u kasnijim decenijama Šang dinastije pre oko 3.000 godina mogla su biti povezana sa pojačanom aktivnošću tajfuna i povezanim ekstremnim vremenskim događajima, pokazuje nova multidisciplinarna studija objavljena u časopisu Science Advances.
Podaci i metodologija
Istraživači su objedinjavali tri glavna izvora podataka: zapisane divinacije na proročkim kostima, arheološke slojeve i paleoklimatsko modeliranje. Tim je analizirao više od 55.000 fragmenata proročkih kostiju datovanih u periodu 1250–1046. p.n.e. i evidentirao pojave u tim zapisima koje se odnose na jake kiše i vodene katastrofe. Uz to su upoređeni arheološki nalazi iz Centralnih Ravnica i Čengdu ravnice (region država Šang i Šu), kao i klimatski modeli koji rekonstrušu obrasce tajfuna i padavina.
Ključni nalazi
Povećan broj divinacija o jakim kišama u srednjem delu analizovanog perioda ukazuje na rastuću zabrinutost stanovništva Centralnih Ravnica za ekstremne padavine. Paleoklimatski modeli ukazuju na dve faze intenziviranja tajfuna: pomak ka severu i pojačana aktivnost između 1850. i 1350. p.n.e. koja bi mogla uticati na Šang, i zapadni pomaci intenziteta između 850. i 500. p.n.e. koji su pogodili Čengdu ravnicu i državu Šu.
Arheološki dokazi iz Čengdu ravnice pokazuju slojeve oštećenja usled poplava datovane oko 950. p.n.e. i dokaze o razaranju nasipa oko 500. p.n.e., kao i smanjivanje i koncentraciju naselja na povišenim položajima — što sugeriše preseljenje stanovništva ka sigurnijim terenima.
Tumačenje i ograničenja
Autori naglašavaju da intenziviranje aktivnosti tajfuna nije jedini mogući uzrok društvenih promena: klimatski uslovi su bili veoma promenljivi, a poremećaji su mogli nastati i usled sušnih perioda povezanih sa El Niño-sličnim obrascima oko 1350. p.n.e. — što bi dodatno narušilo poljoprivredu i stabilnost društva.
"Intenziviranje aktivnosti tajfuna moglo je izazvati neočekivano razorne uticaje u unutrašnjoj Kini tokom Bronzanog doba," pišu autori, uz napomenu da precizni mehanizmi uticaja i dalje zahtevaju dodatna istraživanja.
Studija je prvi pokušaj da se direktno poveže obalna aktivnost tajfuna sa unutrašnjim ekstremnim padavinama, poplavama i društvenim promenama krajem Šang ere kroz kombinaciju arheoloških podataka, zapisa na proročkim kostima i klimatskih modela. Portal Live Science pokušao je da dobije komentar od autora, ali bez odgovora do objave teksta.
Šta ovo znači danas?
Rad ukazuje da su istorijske civilizacije na kopnu mogle trpeti ozbiljne posledice usled promena u aktivnostima tropskih ciklona i da su slični mehanizmi relevantni i za savremene klimatske rizike. Povezivanje istorijskih zapisa i savremenih klimatskih modela pomaže da se bolje razume kako ekstremni vremenski događaji utiču na društvene i demografske promene.
Pomozite nam da budemo bolji.
