Evropska komisija predstavila je tri opcije za politiku proširenja EU: zadržavanje postojećeg sistema, postepena integracija kroz uključivanje kandidata u programe EU bez odmah pune ratifikacije i model obrnuto proširenje koji predviđa brz formalni ulazak uz naknadne reforme. Model bez prava veta, za koji je pokazao interes i Aleksandar Vučić, našao se u centru rasprave. Nacrti zaključaka za samit 19. marta sugerišu naklonost tradicionalnom pristupu zasnovanom na zaslugama.
Tri scenarija proširenja EU: Ko izlazi iz čekaonice i po kojim uslovima
© Credit Westend61
Predstavnici Evropske komisije na neformalnom sastanku s ambasadorima zemalja članica predstavili su tri moguće opcije za buduću politiku proširenja EU, izveštava briselski portal Euroactiv. Sastanak je održan u trenutku kada se intenziviraju rasprave o modelu 'članstva bez prava veta' — opciji za koju je ranije pokazao interes i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Tri predložena modela
1. Održavanje postojećeg sistema
Ovaj model zadržava sadašnji pristup zasnovan na zaslugama i pregovorima po poglavljima. Albanija i Crna Gora su označene kao vodeći kandidati s ambicijom pristupanja do 2029. godine.
2. Postepena integracija
U tom modelu kandidati bi se uključivali u više programa i inicijativa EU (finansiranje, tržišne i administrativne politike) bez trenutne pune ratifikacije članstva u svih 27 parlamenata. Cilj je omogućiti bržu praktičnu saradnju, uz odloženu formalnu ratifikaciju punog članstva.
3. Obrnuto proširenje (brz ulazak pa reforme)
Ova opcija predviđa brz formalni prijem država kandidata nakon saglasnosti svih 27 članica, uz uslov da te zemlje naknadno sprovedu potrebne reforme i usklađivanja. Euroactiv upozorava da bi takav pristup mogao otežati kasniju ratifikaciju u nacionalnim parlamentima, posebno u uslovima jačanja desničarskih partija.
Politico navodi: "Otpor efikasno zaustavlja model 'prvo članstvo, pa integracija' koji je Komisija promovisala u nastojanju da se Ukrajina pridruži do 2027. godine."
Političke implikacije i naredni koraci
Nacrti zaključaka Samita lidera EU zakazanog za 19. mart sugerišu da postoji naklonost tradicionalnom, zaslužnom pristupu proširenju. To znači da će verovatno prevladati model u kojem se napredak ocenjuje prema ispunjenim kriterijumima, a ne ubrzani, formalni ulazak bez ranije pune harmonizacije.
Za Srbiju su sve opcije relevantne: model bez prava veta koji je pominjan potiče interes zbog potencijalnog ublažavanja blokada u procesu, dok bi postepena integracija i obrnuto proširenje imali različite posledice po brzinu i sadržaj evropskih reformi u zemlji.
Evropsku komisiju na tom sastanku predstavljao je šef kabineta predsednice Ursule von der Leyen, Bjorn Seibert.
Šta očekivati dalje: Slede političke diskusije među državama članicama, finalizacija nacrta zaključaka pre samita 19. marta i moguće javne reakcije zemalja kandidata, uključujući Srbiju, na izabrani model.
Pomozite nam da budemo bolji.
