Godišnje linjanje carevskih pingvina traje 30–40 dana i predstavlja najozbiljniji rizik za odrasle jedinke, koje mogu da izgube i do 50% telesne mase dok čekaju novo, vodootporno perje. Pad letnjeg morskog leda u periodu 2022–2024. smanjio je dostupna mesta za linjanje, posebno u Zapadnom Antarktiku, gde živi 30–40% populacije. Satelitske analize iz 2019–2025. ukazuju na drastičan pad vidljivih kolonija i mogućnost masovnih gubitaka ili poremećaja razmnožavanja. Naučnik dr Peter Fretwell upozorava da bi ovi nalazi mogli ubrzati procene o izumiranju vrste.
Godišnje linjanje carevskih pingvina: Kako pad morskog leda preti da ih uništi
Emperor Penguins are likely more at risk from climate change than any other air-breathing Antarctic animal [Getty Images]
Naučnici upozoravaju da godišnji proces linjanja carevskih pingvina, kada ptice u potpunosti odbacuju i ponovo izrastaju perje, postaje smrtonosan zbog brzih promena u antarktičkom ledu usled zagrevanja klime.
On vast white sea ice, the blobs of brown are feathers left behind by penguins as they moult [Vantor]
Šta se događa tokom linjanja
Carevski pingvini tokom 30–40 dana linjanja ne ulaze u vodu jer tokom tog perioda nemaju svoj vodootporni „kaput“. Proces je izuzetno energetski zahtevan i dovodi do gubitka i do 50% telesne mase kod pojedinih ptica. Zbog toga moraju ostati na stabilnom morskom ledu — platformama na kojima čekaju da im novo perje izraste.
Scientists identified extensive mounds of brown feathers in satellite pictures [Vantor]
Satelitska otkrića i dramatičan pad
Analiza satelitskih snimaka iz perioda 2019–2025 koju vodi dr Peter Fretwell (British Antarctic Survey) otkrila je velike gomile perja u oblasti Marie Byrd Land, što je potvrdilo mesto i vreme linjanja. Međutim, nakon masovnog smanjenja letnjeg morskog leda tokom 2022–2024, istraživači su 2023. zabeležili rekordno nisku površinu leda — sa proseka 2,8 miliona km² na 1,79 miliona km².
Researchers fear that most Emperor Penguins colonies could be wiped out by 2100 [Getty Images]
U Zapadnom Antarktiku, koji drži oko 30–40% svetske populacije carevskih pingvina, satelitski snimci iz 2022–2025. pokazuju drastičan pad vidljivih kolonija. Umesto očekivanog velikog broja grupa, Fretwell je video samo 25 grupa na analiziranim lokacijama — i to grupe koje variraju od nekoliko desetina do 1.000 jedinki.
[Peter Fretwell]
„Bio je to trenutak ’o moj Bože’ — jasno se videlo da je u pitanju nešto što menja igru za carevske pingvine,“ kaže dr Peter Fretwell.
Mogući uzroci i posledice
Nedostatak stabilnog morskog leda može imati dve sudbonosne posledice: ptice koje nisu u mogućnosti da pronađu sigurno mesto za linjanje rizikuju da uđu u vodu bez zaštite i uginule su, a one koje se sele u druge regione (npr. istočni Antarktik) mogu poremetiti reprodukciju, što dugoročno smanjuje populaciju.
Fretwell i tim napominju da su neki koloniji počeli da se prilagođavaju linjanju na plitkim ledenim šelfovima, ali to rešenje može promeniti obrasce hranjenja i parenja i verovatno nosi svoje troškove za preživljavanje vrste.
Dalji koraci i implikacije
Sledeća faza istraživanja biće poređenje trenutnih nalaza sa predstojećim popisom populacije u regionu Rossovog mora, što će pomoći da se proceni obim mogućih gubitaka. Autori upozoravaju da bi ovi podaci mogli pomeriti vremenske okvire za procene izumiranja vrste — pitanje je da li će se očekivani rokovi skratiti.
Zaključak: Ovo je retko nagla promena uzrokovana klimatskim poremećajima koja direktno ugrožava životni ciklus jedne od najizdržljivijih, ali i najposebnijih antarktičkih vrsta. Naučnici ističu da su potrebna hitna praćenja i mere zaštite kako bi se razumelo i, ako je moguće, ublažilo povećano ugrožavanje carevskih pingvina.
Pomozite nam da budemo bolji.
