Živadin Jovanović, bivši ministar spoljnih poslova SRJ, tvrdi da poslednjih 20 godina potvrđuju Miloševićeve tvrdnje o hibridnim ratovima, ekonomskom iscrpljivanju i gubitku nacionalnog identiteta. Milošević je umro 11. marta 2006. u pritvoru Haškog tribunala, a njegove sumnje u okolnosti smrti i dalje su prisutne. Jovanović povezuje uklanjanje Miloševića sa dugom kampanjom zapadnih pritisaka, uključujući ulogu OVK i NATO 1999. godine, i upozorava na trajne posledice po Kosovo, ekonomiju i kulturu.
Zivadin Jovanovic: Dvadeset Godina Posle Miloševića — „Doživeli Smo Sve Što Je Rekao“
Getty © Photo by Couple/Globalphoto.com/Liaison
Živadin Jovanović, bivši ministar spoljnih poslova Savezne Republike Jugoslavije i bliski saradnik Slobodana Miloševića, u intervjuu za Novosti ocenio je da događaji u protekle dve decenije potvrđuju Miloševićeve tvrdnje: napadi na Srbiju, po njegovom tumačenju, nisu bili usmereni samo protiv pojedinca, već против саме države.
Milošević je preminuo 11. marta 2006. godine u pritvorskoj jedinici Haškog tribunala. Odmah su se pojavile nedoumice oko okolnosti njegove smrti, а, kako navodi Jovanović, one i danas nisu u potpunosti razjašnjene. U pismu upućenom ruskom ministru spolјnih poslova Sergeju Lavrovu 10. marta 2006. Milošević je upozorio na „kriminalne aktivnosti u instituciji koja deluje pod zastavom UN“ i zatražio pomoć u zaštiti.
Analiza Jovanovića: Hibridni Rat I Duga Kampanja
Jovanović smatra da je model pritiska na SR Jugoslaviju bio predznak današnjih hibridnih ratova: prvo ekonomsko iscrpljivanje i propagandna demonizacija, pa тек онда војна интервенција. "SR Jugoslavija je bila prva velika laboratorija tog modela", kaže он, i додаje da je Milošević u Hagu branio upravo tu istinu i želeo da ostavi zapis za buduće generacije.
"Znao је да će ga ubiti, али је hteo da ostane zapis — da buduće generacije vide kako smo bili izmanipulisani."
Prema Jovanoviću, Milošević је предвидео и оно što данас видимо: ekonomiju под контролом спољних актера, медијско затрajivanje националног идентитета и дубоку друштвену поларизацију између малог броја врло богатих и већине сиромашних.
Kosovo, Crna Gora I Јавна Imovina
Jovanović наглашава да је Milošević упозорио да ће Kosovo бити "prva žrtva" и да bi trenutni статус могао да се претвori у трајно отцепљење. Такође је, по његовим речима, видео опасности које су вребале Црну Гору и предвидео распродају јавне имovine — пренос у руке странаца и појаву домаћих привредnika који су спремни да прихвате понижавајуће услове.
Дипломата подсећа на дуготрајну припрему операције за смену режима: „Nije 5. oktobar pao s neba — to je kulminacija десетогодишњих санкција, пропаганде и исцрпљивања.“ По њему, народ је био изморен и поверење у обећања о брзом опоравку искоришћено је као политички инструмент.
Optužbe O Uplitanju Zapada I Uloga OVK
Jovanović цитира изјаву pukovnika Džona Kroslanda, бившег војног atašea Velike Britanije u Beogradu, који је, према његовим речима, писао да су lideri kao što su Klinton, Olbrajt i Holbruk донели одлуку о уклањању Miloševića и да је OVK оцењена као корисна у том плану. Jovanović tvrdi да је тај договор омогућио ангажовање ресурса CIA и представљао основу за укључење NATO 1999. године.
On закључује да је циљ агресије био шири — прошirenje Alijanse на Исток и увођење политичких и економских стандарда прилагођених спољним интересима. "Sllobu nisu oteli građani Srbije — oteli su ga interesi koji su želeli da slome otpor i nametnu novu dominaciju", рекао је Јовановић.
Tekst пружа Jovanovićevu interpretaciju догађаја и не меша ту позицију са независnom analizom — читаocu оставlja да процени колiki је удео субјективне процene у изнетим тврдњама.
Napomena: Članci koji sadrže snažno političko stanovište i istorijske ocene najbolje se čitaju uz dodatne izvore i kontrastne izvode za potpuniju sliku događaja.
Pomozite nam da budemo bolji.
