Copernicus izveštava da je februar bio peti najtopliji globalno sa prosekom od 13,26 °C (0,53 °C iznad 1991–2020). Iako su delovi Evrope imali hladne periode, zapadni i južni regioni beležili su iznadprosečne temperature, dok su oluje i poplave pogodile brojne zemlje. Izveštaj naglašava uticaj klimatskih promena i potrebu za hitnom globalnom akcijom.
Iako Je Evropa Bila Hladna, Februar Je Bio Peti Najtopliji Globalno — Copernicus
A deer can be seen in Bushy Park, in the early morning sunlight. John Walton/PA Wire/dpa
Februar je, uprkos hladnijim uslovima na velikom delu Evrope, bio peti najtopliji mesec na globalnom nivou od početka merenja, navodi Copernicus Climate Change Service u svom mesečnom izveštaju.
Ključni podaci
Prosečna globalna temperatura vazduha u februaru iznosila je 13,26 °C, što je 0,53 °C iznad proseka za period 1991–2020. U poređenju sa predindustrijskim periodom (1850–1900), februar je bio 1,49 °C topliji.
Regionalni obrasci i vremenske nepogode
Delove zapadne Evrope i severne Afrike pogodila je serija snažnih oluja i obilnih padavina. Francuska, Španija, Portugal i Maroko zabeležili su teške poplave koje su dovele do žrtava, velike materijalne štete i gubitka izvora prihoda za mnoge ljude. Poplave su prijavljene i u drugim delovima sveta, uključujući Australiju, Mozambik i Bocvanu.
Samantha Burgess, strateška rukovoditeljka za klimu u Copernicus servisu: "Ekstremni vremenski događaji naglašavaju rastuće posledice klimatskih promena i hitnu potrebu za globalnom akcijom."
Evropa - zima i proseci
U Evropi je prosečna temperatura kopna u februaru bila -0,07 °C, blago ispod proseka 1991–2020. Dok su zapadni, južni i jugoistočni delovi kontinenta imali temperature iznad proseka, Skandinavija, baltičke države i severozapadna Rusija beležile su hladnije uslove.
Zima u periodu decembar–februar bila je među dve najhladnije u poslednjih 13 godina, ali je i dalje bila za 0,09 °C toplija od proseka 1991–2020.
Kako Copernicus radi
Copernicus koristi računarske analize koje integrišu milijarde merenja sa satelita, brodova, aviona i meteoroloških stanica kako bi proizveo podatke o globalnim površinskim temperaturama, morskom ledu i padavinama. Ti podaci omogućavaju praćenje dugoročnih trendova i identifikaciju ekstremnih događaja.
Zaključak: Iako su lokalne vremenske anomalije, poput hladnog februara u delovima Evrope, moguće, globalni trendovi pokazuju dalji porast temperature koji pojačava učestalost i intenzitet ekstremnih vremenskih događaja.
Pomozite nam da budemo bolji.
