Novo istraživanje u Journal of Development Economics povezuje nagle i ekstremne padove temperature — tzv. „hladne šokove“ — sa merljivim porastom nasilja među partnerima u Peruu. Autori navode da 10 degree hours ispod -9°C povećava rizik za oko 0,5%, a efekti su izraženiji pri još ekstremnijim hladnoćama. Kao moguće uzroke ističu zadržavanje ljudi u zatvorenom prostoru i gubitak prihoda; preporučuju uvođenje ciljanih socijalnih mreža za ublažavanje posledica.
Novo istraživanje: ‘Hladni šokovi’ povezani s porastom nasilja među partnerima
Photo Credit: iStock
Napomena urednika: Ovaj tekst sadrži reference na porodično i seksualno nasilje. Ako vam treba pomoć, posetite RAINN.org. Nacionalna telefonska linija za žrtve seksualnog nasilja u SAD (1-800-656-4673) dostupna je 24/7. Za podršku u vašoj zemlji obratite se lokalnim službama ili policiji.
Ekstremne vremenske pojave ne utiču samo na infrastrukturu i poljoprivredu — novo istraživanje objavljeno u Journal of Development Economics ukazuje da nagli padovi temperature mogu imati i ozbiljne društvene posledice.
Studija se bavila efektima tzv. „hladnih šokova“ — naglih i izrazito niskih oscilacija spoljašnje temperature — na učestalost nasilja između intimnih partnera u Peruu. Autori su koristili metričku jedinicu poznatu u klimatologiji, „degree hours“, da kvantifikuju koliko dugo i koliko intenzivno temperatura pada ispod određenog praga.
Glavni nalazi
Istraživanje je pokazalo da 10 degree hours ispod -9°C (15,8°F) povećava rizik od nasilja među partnerima za oko 0,5%. Takođe su zabeleženi izraženiji efekti pri još ekstremnijim temperaturnim pragovima, što sugeriše da jači i duži hladni valovi imaju veći uticaj.
Mogući mehanizmi
Koautorka studije, ekonomistkinja Leah Lakdawala, objašnjava da ekstremna hladnoća često zadržava ljude u zatvorenom prostoru i istovremeno smanjuje prihode, naročito u poljoprivrednim zajednicama čiji su prihodi zavisni od vremenskih uslova. Takva kombinacija zatvorenog prostora i finansijskog pritiska može povećati tenzije i rizik od nasilja.
„Mogu nastati loše okolnosti kada ste zatvoreni u kući sa nekim ko može biti opasan, a ko je istovremeno pod velikim finansijskim pritiskom“, navodi Lakdawala.
Preporuke autora
Autori predlažu da politike ublažavanja posledica klimatskih šokova uključe i socijalne mere — poput privremenih sigurnosnih mreža koje nadoknađuju izgubljene prihode — kako bi se smanjio ekonomski pritisak i posredno rizik od nasilja u porodici.
Iako je studija rađena na podacima iz Perua, istraživači napominju da su mehanizmi primenjivi i u drugim regionima sa sličnim ekonomskim i klimatskim uslovima, pa nalaze mogu imati širu relevantnost.
Širi kontekst
Ekstremne temperature (i hladnoće i toplote) postaju učestalije zbog klimatskih promena. Dok su direktni efekti, poput prekida snabdevanja i oštećenja useva, često u fokusu medija, studija podseća da treba pratiti i manje vidljive posledice — među kojima je i porast nasilja u uslovima dodatnog stresa.
Zaključak: Hladni šokovi su još jedan kanal preko kojeg klimatske ekstremske pojave utiču na ljudsko zdravlje i bezbednost. Politike koje kombiniju klimatsku i socijalnu zaštitu mogu umanjiti ove rizike.
Pomozite nam da budemo bolji.
